Српски сион

Б Р . 27.

„СРПСКИ СИОН."

С ТР . 451.

у којима има унијатских одјејанија, барјака и т. д., а у сваком селу у нашој дијецези у сиромашнијим нравославним српско-румунским кућама наћи ћу унијатских и латинских слика и икона — наравно, где више где мање! На посао браћо! Све слике латинске и унијатске на поље из православних домова: нродајите, или поклањајте католицима. Браћо свештеници! Који имате „Лавовских" одјејанија, покројте по нашем кроју! Оиштине! Подајте замазати унијатске слике на својим барјацима, па нађите мајстора, који ће Вам исписати миле ликове ваших православних светитеља! Још нешто овом приликом. Да је среће, као несреће, те да је више солидности у некојих наших трговаца с-а црквеним утварима, одјејанијама, пконама и т. д. како би ти људи, поред лепе материјалне добити, уживали још и велику моралну награду, кад би своју робу, која има православни облик, тако растуривали у народ, храмове и општине, како би ови у њих толико п о в е р е њ а с т е к л и, да не би м о р а л и примати чивутске спекуланте, који са српског немара две хасне вуку: једну од нас за робу, а другу можда з б о г н а с из какве д у б о к е касе.

Еако би се ти Срби трговци лепо без икакве жртве могли одужити св. својој матери православној цркви, што их је примила у своја топда недра, васпитала у свом божанском духу и напојила сластима своје. науке! Али гле, шта некоји неверни синови своје предобре мајке раде: Један познати брбљави нутник, или како се сам зове „друг" једне иначе, солидне и принознате трговине ове врсте, продавао је нека кандила по ф . 1'50—2 80. Дакле како је кога ожегао ! Мени је продао један ручни крст за ф . 2'50, а сам шеФ ми је иосле каза.о, да се тај крст продаје по ф . 1 50! Ос.им тога, „најчивутскије" је трговао са таким стварима онде, где би му се најмање смело дозволити. Нека наши трговци црквених ствари све предмете који су цркви потребни, под надзором духовне нашб управе израђују и сталну или како се у трговини каже — утврђену сходну цену поставе, па ће се уверити, да ће их и саме те власти у часном им подузећу потиомоћи, народ ће им благодарити, а св. црква ће их благосиљати! I ) I х 1 е! 8а1уау1 аштат теат ! Ц—Ц.

СА ШШТЕНИЧКИХ ЗБОР0ВА.

I. Свештенички збор протопреевитерата мохачког. Свештенство протопресвитерата мохачког одржа свој збор 22. јуна о. г. у црквено-општинском здању у Мохачу. Од 17 свештеника овог округа скупило се 15, а двојица извинише своје недолажење болешћу. Пре самога збора одслужио је у храму Божјем г. протопресвитер и администратор протопресвитерата мохачког Радослав Андрић уз асистенцију два најстарија свештеника призивање св. Духа. Красна служба и дивно појање очарало је п мене и учинилоје добар утисак на побожност присутних верних. По свршетку „Призивања" следила је св. исповед. Г. протопресвитер са неколико одабраних и умесних речи стави нам пред очи важност и светињу ове тајне нов. завета, а упозори нас на оне речи: „Прокллтх всакх , ткорАи д^кло Г осподн 4 ј сх некреженје/иа". Ово је, чини ми ее, први случај, да се и свештенство прототопресвитерата мохачкога на св. исповед искупило и уједно знак, колико Његовој Светости г. Патријарху нашем Георгију

на срцу лежи душевни спае, не само осталих верних, но и свога свештенетва. Велика хвала на тој очинској бризи Његовој! По свршетку тајне исповеди искуписмо се у црквено-општинском здању, да по наредби и благоволењу Његове Светости од 15. априла 1892 бр. М. 114. и ми заузмемо своје становиште према удружењу свештенства у Митрополији карловачкој, и да у претрес и расправу узмемо „нацрт правила" за то удружење. Г. протопресвитер у неколико речи саопшти цел састанка овог збора, и позове исти, да избере себи пред седника. За председника овом збору акламацијом би изабран протопресвитер и администратор протопресвитерата мохачког г. Радослав Андрић, на чију препоруку опет за перовођу једногласно изабраше г. Стевана Ђурђевића ; пароха Мединско-Рацкозарског. По прочитању циркуларне наредбе г. мандатара енархије Будимске, прочита перовођа и „нацрт правила за удружење православног срнског свештенства у Митрополији карловачкој". За тим