Српски сион

Стр. 450.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 27.

Но гле чуда! Данас насрћу на нас сиекуланти Чивути! Они наравно не уносе догме латинске у цркву нашу, не дирају нам унутрашњост црквену, али нас с поља лепо постепено унијате, — ево како: Од две трн године овамо крстаре по свима крајевима, где православни живе, у неколико група агенти велике чивутске ф а б р ик е црквених одјејанија, барјака и лит и ј а б р а ћ е Б л о х и з Лавова. Ти су л>уди за последњих неколико година прешли цело балканско по.туострво, особито крајеве у Турској, где православни живе, продавајући православнима своју робу. Да би успешније трговали, поред једнога агента Чивутина, који се за Пољака издаје, а савршено пољски говори, иде још један најмљени Чивутин, који савршено говори језик онога краја, кроз који путује, те се онда н. пр. и назива Бугарин, Румун, Србин и т. д. а поред тих језика говори још који, шта више, нађе и згодно име и презиме, према народности, с којом хоће да тргује. Како је Фирма сигурно богата, то и своју, заиста Фину и врло јеФтину робу под таким условима продаје, да је и најсиромашнија црква може набавити, а да и не осети, кад ју је и како исплатила, н. пр. на рате без интереса 50 до 100 ф . исплаћује у две године! Како сам горе споменуо, ти људи су прешли и у наше крајеве. Сам један од тих агената, који се мени приказао као Илиј а Бошковић, а нашем католичком учитељу ВовгкоуНв 0с1ои рекао ми је, да им је центар у Араду. Говорио је чисто срнски и рекао ми, да је Србин, и ако сам се брзо уверио, да је — Чивутин! Он ми је и причао, како је нропутовао све православне крајеве на Бадкану и у Турској, и како су врло добро продали своју робу. Питаћете, браћо, за што ја то све овде приповедам? Па то су трговачки обични послови! Велим Бам: јесу! али сви барјаци, литије и одјејанија, као и сва роба је — унијатска! На барјацима и литијама су праве римокатоличке слике, а одјејаније је чисто унијатског кроја!!! Све ће то на први поглед и лајик приметити, који иоле има појма о иравослављу. Шта вшпе на некојим Фелонима, који су напред до исиод врата исечени, а остраг несразмерно дугачки и тако широки, да их и с једне и с друге стране свештеник може на противно раме пребацити, стоји на леђи, где обично треба да је крст, ема-

љирана сличица пресвете богородице са Спаситељем на руци баш онако, како то нрестављају — римокатолици! — На литијама и барјацима, намењеним нашој православној браћи Румунима, има редовно и запис латиницом. Помислите, штовани читаоци, колико сада речени предмети садрже православног типа?! Ја сам се из ноказаних ми бележака, меница и званичних „захвалница" уверио, да су ови Љ УД И У нашим крајевима врло добар „кшеФт" нравили, особито код Румуна, јер су Срби куповали већином само одјејаннје, а Румуни литије и барјаке. Приметио сам још и то, да ови непозвани миснонари избегавају велике општине наше, него се шуњају по мањим, где им посао боље напредује. По сиромашнијим ратарским кућама у Бачкој и Банату, ако не ћемо видети на дуваровима обешене које какве накараде, које тобоже ирестављају ликове појединих светител.а, оно ћемо на сигурно наћи или чисто римске или литограФисане унијатске слике са малоруским натнисом. Па за што то ? За то, што су те слике лено израђене, па су — будзашто! Народ не разуме, ма да и сам осећа, да му његово православно око чисто боде она икона, а не зна, шта је; који пак знају и виде шта је, равнодушни су или бар не назиру у томе ништа опасно и увредљиво. Па смемо ли бар ми свештеници нрема свему томе толико немарни бити? Еј, жалост је то! Та пазите, браћо, и на сваку маленкост! Та покажимо целом својом спољашношћу, да смо синови св. православне вере! Још једаред упозорујемо браћу свештенике, на чланак брата Г—ча у 19. броју „Српског Сиона" од прошле године: „Нешто о н е н р ав и л н о с т и неких икона, ау хатар нашега лепога православља". Нека га ирочита сваки, којп зна читати, па нека према њему купује иконе; а како се одежде, барјаци и литије већином у присуству свештениковом кунују, то ће сваки брат свештеник са тешком казном душевном одговоран бити, ако из немарности или лакомислености — незнање у томе не смемо ни иретпостављати код свештеника — дозволи, да му се у његову лепу св. цркву увлачи овај незвани и немили гост. Ја бих могао у само т р и мени најближа нолитична округа наћи бар 20 православних храмова,