Српски сион

Б р . 27.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 449.

начин за састав синода при патријаршији и т. д. Та комисија пзради између осталога следећа правила за избор патријарха: У сдучају, кад се упразни патријарашки престо, при иатријаршији скупља се нарочити изборни скуп, кога сачињавају од духовцих лица: сви митрополити, који сачињавају патријаршијскп синод и у опће сви митрополити, који се у врехме избора затеку у Цариграду; а од световних: велики логотет и два друга виша чиновника патријарашкога двора, чланови смешанога савета при патријаршији 1 ), неколико виших грађанских и војених чиновника (хришћана). представпици учене кориорације, од трговачког сталежа, од руФета, светски иредставпицп из свију епархија патрпјаршије и т. д., у свему преко 60 особа световн.ака. На означени дан избора сви присутни митрополити иодносе сабору запечаћеие листе, на којима су пазначени кандидати за патријаршију; таква писма шаљу и митроиолити, који се налазе у епархијама. Кад се писма отворе, имена свију означених кандидата уносе се у нарочити списак; при том световни бирачи имају право предлагати своје кандидате, ако се за њих изјави у осталом трећипа духовних чланова сабора. Такб састављени списак подноси се влади, која имаде право искључити од избора неповољна јој лица, ако би их било у списку, о чему и извештава сабор у току 24- сата. За тим се предузима сам избор. Најпре и духовни и светски члаиови заједио бирају из назначених у списку каидидата тајним гласањем тројицу, а за тим од те тројице само митрополити и епископи, без световних чланова синода бирају опет тајх ) Смепгани савет (од духовшша и световњака) иредложеи је да се установи при патријаршији ради решавања грађанских дела међу хришћанима, у смислу обећања у хати-хумајуму. Доцније је био и уређен.

ним гласањем ј е д н о г а, који се проглашује за патријарха. Тај се избор одмах подноси султану, који га је дужан безусловно потврдити. Најиосле нови патријарх лично се представља султану. На тај начин тим правилима уклонио се са свим уплив Турака на избор патријарха. Пре је турска влада имала неограничено право потврде и могла је потврдити или непотврдитИ изабраног за иатријарха, дочим сада мора безусловно утврдити избранога, а имаде само то ираво, да искључи из избора кандидате, који су јој из ма којих разлога неугодни. С друге стране новим правилима ослабљене су злоупотребе синодалних архијереја при избору патријарха, јер ири избору учествују не само и одсутни митронолити, него и множина световних. Год. 1860. нова правила о избору патрнјарха уведена су у црквену праксу. Те године одрече се престола Кирил VII. (1855.—1860.). Синод користећи се тим случајем, предложи иова правила влади па потврду и после потврде обави избор новога натријарха. По новом закону буде изабран Јоаким II. (1860.—1863.) Наследници Јоакимови: СоФроиије III. (1863.—1867.), Григорије VI. (1867. —1871.), Антим VI. (1871.—1873.), Јоаким П. (по други пут 1873.—1878.), Јоаким III. (1878.—1884.); Јоаким IV. (1884.—1886.); Диоиисије V. (1887.1891.); Н е о ф и т VIII. данашњи иатријарх. По томе је избор цариградског патријарха у садање време дело духовенства и световњака, дакле црквено-народно. С преображајем синодау пређашња и садашња времена и променом норетка при избору паријарха. његова права и преимућства остала су иста, као и пре; само су се изменили облици маниФестовања патријарашке власти.

ПАШМО - ТОВДШ 01!

ошла су она страшна времена, када су нас, овостране православне Србе н Румуне, насилним средствима иод папучу паиину гонили.

Хвала истрајности и сталности наших Архијереја у нравоелављу, не помогоше насилницима ни окрутиа ни блажија средства. Србин оста веран својој прадедовској вери православној !