Српски сион

С тр . 448.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 27.

устанак у подунавским кнежевннама. Тек што о томе дође вест у Цариград, а султан затражи, да патријарх одлучн и прокуне устанике. Григорије, бојећи се, ако то одрече, опћег покоља хрпшћаиа, буде приморан нокорити се. „Одлучителна грамата", пуна страховита проклетства на устанике, буде свечано прочитана у цркви, у присуству Турака, који су знали грчки.*) На скоро за тим дође глас, да су се побунилиГрци у Нелопонезу. Турци се страшно огорчише на патријарха, јер је Пелопонез био његова отаџбина, те га окривише, да је и он у договору са усташима, те реше најпосле, да га погубе. И заиста, 10. априла 1821. год. на први дан Ускрса, дође у патријарншју владин чиновник, сакупи синодалне архијереје и у име султана нареди, да изаберу новога патријарха. Изабран буде Е в г е н и ј е II и с и д и ј с к и, који одмах отиде везиру ради потврде. Мећу тим нападпе на Григорија оружана чета, ухвати га и одведе на суд и после преслушаља буде с места обешен на вратима натријаршије. Нови патријарх Евгеније, враћајући се од великога везира, морао је с ужасом гледати обешено тело свога прејемника. Григоријево тело стајало је обешено пуна три дана, а за тим је дано Јеврејима, који су га дуго вукли по улицама, и најпосле бацили у море. Грци занамте место, где јетело бшго бачено, нађу га и пренесу га у Русију, а на име у Одесу, где буде погребено. После 50 година, 1871. год., када слободна јелинска краљевина слављаше педесетогодишњи јубилеј ослобођења Грка од турскога јарма, тело патријарха Григорија, тога поборника вере и народне слободе, буде свечано пренесено из Одесе у Атину. Мученичка смрт Григоријева беше тек цочетак турских свирепости према грчком духовенству. Синодални и други архијереји, који се налазише у Цариграду, били су у тамницу бачени или погубљени. У Адријанопољу, месеца јуна 1821. г. био је обешен бивши патријарх Кирил VI., који *) Постоји предање, да је патријарх са члановима сипода, одмах после проглагаења „одлучителне грамате", скинуо одлучење и проклетство са устаника, с разлога, што су и једно и друго прогласили под притиском страха а не по слободној вол>и,

је овде живео иосле своје оставке 1818. год.; заједно са њиме страдаше још три еиископа и многи знатни Грци. Наследник Григоријев, Евгеиије имао је да претурп преко главе страшне беде. После дванаест дана, од како је ступио на катедру, Турци упадну у патријаршију, ухвате патријарха, почну га вући, тући, чупаше му из браде длаку по длаку и најпосле опљачкају и њега и патријаршију. Он се разболи од претрпљенога злостављања и после некога времена умре. Наследника Евгенијева Антима III. (1822—1824.), када се услед његова свргнућа 1824. породи буна међу народом, — хтедоше Турци убити, али не учинише тога само за то, што се бојаху Европљана, који су жестоко осуђивали убиство Григорија. У оиће рачуна се, да је у време устанка погубљеио на осамдесет које митрополита и архиепископа, које владика; а од нижега духовенства погпнуло их је на стотпне. Тако н. пр. када су у почетку устанка били у Цариграду сви храмови разрушени, а духовенство почело обављати богослужење под ведрим иебом, Турци убише вшне од 50 свештених лица. Сувремено стање цариградске патријаршије. Страшне беде, које снађоше цариградску јерархију за време грчког устанка за ослобођење, престале су са свршетком устанка. Но јерархијске неуредности, које су постојале у грчкој цркви из давних времена, трајале су све дотле, докле су постојали и узроци, који су их изазивали; т. ј. угњетавање од стране владе и партијска борба усред саме јерархије. Тек у најновије време учињен је одлучнп корак, да се ти узроци отклоне, а са њима и јерархијске неуредности. Год. 1856. изда турска влада знаменити хати-хумајум, којим се обећавају разне реФорме у корист хришћана. Ме1)у осталим предлагало се, да се произведу иоправке и у јерархијском строју цркве. Услед тога 1858. год. образује се при патријаршији нарочита комисија из духовних и светских особа, која је по даној јој инструкцији, имала да сачини нова, боља иравила за избор иатријарха, митрополита и епископа, да изради нови и бољи