Српски сион

Бр. 27.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 447.

ВАЖНИЈИ МОМЕНТИ ИЗ ИСТОРИЈЕ ЦАРИГРАДСКИХ ИАТРИЈАРАХА ОД ПАДА ЦАРИГРАДА ДО ДАНАС. (по РУСКОМ..) Од Саве Теодоровића, проФесора и катихете у кр. вел. реалци у Земуну. (Свршетак.) Стање патрпјаршије после Саиуила I. Ре.Форме Самуилове, како рекосмо, донесоше оне користи, која се могла

не од н,их очекивати. Ио томе видимо и носле Самуила оно исто самовол>но располагање патријарашким престолом од стране турске владе и оне исте глобе са стране патријараха. С друге страпе, грчки епископи и Фанаријоти тако су срасли с интригама, да не могаху бити без њих. У том иогледу реФорме Самуилове ии мало не подејствоваше на њих. На против, синодални архијереји и припуштегш у синод Фанаријоти налажаху у њима извине за своје интриге и злоупотребе; сваки од њих сматраше, да да је у нраву да контролише патријархов рад, да налази у њему стварие или привидне мане, да суделује при његову збацивању и најпосле, да ради за свога кандидата на патријарашки престо. И тако је грчка јерархија и после Самуила I., не гледајући на његове реФорме, страдала од оних истих зала, — владинога деспотизма и интрига, које заметаше Фанариоти и разни кандидати за иатријарашки престо. Особито је много беда претрпела јерархија за Григорија У. и у иајближе дане иза његове мученичке смрти. Први пут Григорије стугш на катедру 1798. и сеђаше на њој подруг године. То беше знаменит патријарх, који је нроводио строго аскетски живот, одлпковао се тачним испуњавањем својих дужности, сталнопЉу убеђења и ревношћу у вери. Без обзира на краткоћу своје управе, он је урадио много добра; обновио је опалу патријаршију, с дозволом владе уредио у њој типограФију, и бринуо се око издавања корисних књига. Та управа беше строго праведна; он је добро надгледао рад потчињених му епископа, прогонио неред и злоупотребе, и т. сл. Синодалне архијереје н. пр. који живећи у Цариграду, стараху се само за удобан живот, он је нослао у своје епархије, оставивши при себи само њих неколико. Овако строги патријарх није

се могао свидетн размаженим архиЈереЈима и клирицима, који су били навикли на неред. Они га дакле оклеветају код владе, као човека немирна и неслособна, да управља народом, услед чега буде збачен и прогнан на Атон (у св. Гору). После 6 година буде Григорије по другн пут 1806 г. позван на патријарпшју, но после две године буде опет збачен и нрогнан у свету Гору. Овај пут био је свргнут с тога, што је пређашњи патријарх Калиник дао повећу своту новаца једном султанову доглавнику, који га и направи за то патријархом у место Григорија. Трећи и последњи пут буде Григорије изабран на престо 1818. год. У то доба узаврео је био међу Грцима метеж; многи су се бавили мислима о ослобођењу од турскога јарма; а средства за борбу с Турцима живо су се спремала, Положај патријархов беше врло мучан. С једне стране он није могао бити равнодушап спрам тежње Грка, да извојују себи политичку и верску независност; а с друге стране беше он одговорна особапред турском владом за мир и послушност свију својих хришћанских поданика. У такову положају беше му нужна особита мудрост и онрезност у раду. И заиста, Григорије се одржао као мудар пастир; његова наклоност к народном предузећу Грка, његово учешће у набављању средстава за свету борбу са непријатељима хришћанства, беше како турској влади, тако и већини самих Грка тајна. Особе, које спремаху устанак Грка, појимаху опасност патријархова положаја, и саветоваху му, да се за времена уклони из Цариграда. Но он не хтеде на то нристати, сматрајући да је за њега као пастира срамота, да оставља своју паству у тако тешким временима; а уз то, његово бегство могло би још жешће разјарити Турке и дати новода, да истребе све хришћапе. Он је дакле мирно чекао исход догађаја и решио се, да са осталима жртвује живот за веру и народност. Год. 1821. букне