Српски сион
\
С тр . 446. „СРПСКИ СИОН."
Тако, дакле, стојимо са разлозима и мотивацијом закључка збора у Фенеку, у оном делу његовом, који је у стилизацији закључка прећутан, а којим се одбацује оиште удружење. Са разлозима и мотивацијом исписаног дела закључка, којим се већина збора у Фенеку изјављује за протопр. зборове, не можемо се забавити, јер их не чусмо. Већина збора тај део свога закључка, исписаног баш у записнику, ниједном речи баш није мотивирала, н и ј е д н и м р а з л о г о м о п р а в д а л а н разјаснил а. Ил' је сигурно све то: „закључено да се закључи." Јер кад се против предлога за удружење, које и целу своју организацију готову има и нуди, донесе онакав закључак, као у Фенеку, без и једне мотивације. без икакве опредељености и Форме онога, што се хоће, то је онда по нашем схваћању неозбиљан посао, неозбиљан за то, јер се из свега види, да већина збора не мисли ни под протопр. збором ништа друго, него досадашњу годишњу исповест. Протопресвитератски збор се хоће. Добро. А која је цел тим зборовима? Договарање о својим стварима? То не значи апсолутно ништа. Иницијатива сабору и надлежним Факторима? Гле, молим вас! Дакле иницијатива целог свештенства и општег удружења је излишна, а протопр. зборова није! Опште удружење целом својом организацијом неће моћи ништа, оно је непотребно, а потребни су и значајни протопр. зборови! ! Хе! Кад се хоће — како се уме! Протопресв. зборовима не смета каноничко нраво и пасторална одређене и познате дужностп. Све то смета само опхнтем удружењу! Протопр. зборови ће кадри бити б о г м е поправити оно, што не буде
Б р . 27.
било кадро сопствено побуђење; они ће импоновати, — а какво опште удружење! Еј Боже, Боже, ал' смо логични, ал' смо објективни, ал' емо хладни, — ал' умемо и знамо! Сигурно су протопр. зборови образовани у свима партикуларним црквама православним (види: 8. разлог). Како би их пначе већина збора у Фенеку пронашла" потребнима и за нас ?! Зар не, браћо?! Особито бисмо захвални били, данам браћа већине са Фенечког збора, разјасне смер, -• цел п задатак закључених протопр. зборова, њихову организацију и средства. Кад то учине, онда ћемо се моћи и о томе разговарати. А дотле ћемо остати при реченом, а наиме, да је њихов закључак за закључак. Још бисмо имали само и ово скромно приметити. Збор у Фенеку сазван је на темељу наредбе консисторијалне, и он је имао извршити у целости ту наредбу. Требао је наиме изабрати два брата за скупштину, без обзира на закључке своје о удружењу, као што је то и ст. бечејски свештенички збор учинио. Тима својим заступницима могао је дати онда инструкцију какву је хтео, ако би ова дотичне, по науци већине — везивати могла у њиховом деловању у скупштини. То је био збор дужап учинити и према наредби консисторијалној, а и за то, јер ће се судба општег удружења и „нацрта правила" имати ренвдти на скупштини целог свештенства. А заступници земунског и бечејског протопресвитерата могу међу тим и на скупштини бити мишљења, којег је и већина њихова у њиховим зборовима.