Српски сион

С тр . 444.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 27.

топресвитерату по 10—15 година па се и не познају!? По свемује дакле незгодно бпло нозивати се на војнички сталеж. Угледајмо се на војнинхтво; камо нам лепе среће! А<1 7. Врло је наиван разлог рећи: то немају ови и ови — пе треба ни нама. Јер сваки знаде своје јаде и потребе понајбоље, па се према томе и испомаже како зна. 1 Пто неко нешто нема, то не може никад бити доказ, да то исто пе треба пи другом. Таквој логици бар ми нисмо вични. Но што је још главније: нпје истина, да осим Србије у другим православним црквама нема свештеничког удружења. А<1 8. Иницијатива, ма откуд долазила, нека је само корисна и здрава, није никоме на одмет, не може бити излишна ономе, ко памети има и ко је добру рад. То је наше мишљеље. Јер ако су господа свештеници па Фенечком збору мислили на велику рускоправославну цркву, и тврдише да у Русији није свештенство удружено, то су се они у томе јако преварили, јер и тамо удружење иостоји и врло лепе плодове доноси*). *) Најугледнијируски црквено-богословски лист „Церковнбш В ^стникт/', што га издаје петроградска духовна академија, у своме 22. броју од ове године, у уводном чланку говори о свештеничким скупштинама и о удружењу у Русији, па као користи од удружења и скупштина спомиње: „на св^здахЂ происходитт> живои обм&нт> мкгслеи у лшдеи ст> различнмми ПОНЛТ1ЛМИ и опмтами жизни; благодарн ев&здамт. духовенство привв1каетт> думатв не толбко обт> интересахт> своего храма и прихода, но и обт> ин г гересахт> всеи пом^стнои епарх1алБнои церкви; служа д^лу просв^гцешл, сб^здб1 служатт. церкви и государству, и хотн депутатамт> не предоставлено права возбуждатт> как^е-либо вопросБ1, т & мђ не мен^е жизнб беретт- свое и на ст> г &здахт>, мбх видимт>, возбуждаетсн много вопросовт> чисто церковнаго характера, напр., о поднлтш силб1 иропов^дничества, обт> улучшеши богослужен1Н, обт> исправлеши нравовт> духовенства и народа, обт> отрезвлеши народа, о научен1и его почиташш праздников г б, о противодЗшствш пропаганд^ крамолбниковт>, обт> отношеши духовенства кт> земству, обт> устроиств^ церковно-приходскихт. библ1отект> и расиространети полезнаго чтешл вт> народ^, обт> улучшеши формт> приходскои благотворителБности, обт> отм^н^ лрмарокт. и базаровт> в г б праздничнБ1'е дни, о епархјалБНБ1хт> духовнБ1хт> издашлхт> и т. и. По значеше ст/кздовт. еше возросло 6 бт, если 6 б 1 они стали вт> бол ^е близкое отношеше кт> епископу. „Многје епискоиБт полБзуготсн сб &здами духовенства, приглашак)тт> пастБ1реи кт> себ^ и отечески бесћдумтт. сб ними. Но не лучше ли бкгло 6 б1, если 6 б 1 самБ1н зас&дашн св^зда происходили подт> предсћдателБствомт> епарх1алБнб 1 хт> арх1ереевт> и притомт. такт>, что 6 б1 р -Јннакицш голост. прршадлежалт. арх1ерек), а депутатамт> толбко сов'к1цателБнб1и ? ПрИ 8т0мт> можно 6 б 1 ОСВобоДИТБ сб^здб! отт> Суетнаго вмборнаго характера —отб закрБ1ТБ1хт> баллотировоКт>, отт> р^шешн вопросов г б по голосамт>, и можно 6 б 1 расширитБ кругт вопросовт>, подлежаш,ихт> сов^гцателБному обсужден1к) духовенства."

Па и у иравославним црквама у Буковини и Далмацији такођер је свештенство донекле удружено, јер се под председништвом дотичних епископа — по примеру узетом из римокатоличке цркве — држе тако зване „пасторалне свештеничке конФеренције," у којима се свештенство са својим епископпма на челу саветује о свему ономе, о чему би се имало саветовати и наше свештеничко удружење. Тако је баш не давно епископ задарски преосвећенн г. Н и к о д и м Милаш сазвао све своје свештенство на збор, те зборио и саветовао се са свештенством о потребама цркве, свештенства и народа. А тако је исто и у другим дравославним црквама. Само у нашој карловачкој срп. прав. овостраној цркви није било измећу надлежних г. г. еппскопа и свештенства, или свештенства разних протопресвитерата и епархија између- себе никаква договора и саветовања о делима цркве, свештенства и народа. Па кад се смера да се удружењем и код нас одомаћи оно што је у осталим срп. прав. црквама већ одомаћено било — неоиравдано је, кад неко устаје против тога с разлогом, као да је то у осталим партикуларним правосл. црквама до сад нечувено било. Сваки митрополит-патријарх, јер удружење се не покреће за годнну и за дан, сваки синод и сабор, којем буде стало до напретка у цркви, народу и евештенству, примиће такву иницијативу као добро дошлу, а као излишну неће ју одбацивати већ ни за то, што ће долазпти од целокупног с в е ш т е н с т в а. У осталом нама је врло драго, да се на земунском протопресв. збору, ако ништа друго, од већпне, у корист удружења, а оно баш истицањем ове „иницијативе" увидела и познала једна ствариа цел удружења. Иницијатива, нотстицај и јесте једна цел удружења. Удружење и не може бити законодавна нити екзекутивна власт у нашој цркви и њеном устројству, па ни према свештенству, али оно што хоће, то и може бити, а то је, да према потреби и околности, а по својој снази и умењу, буде баш иницијатива. Хоће ли се и у којој мерн та иницијатива његова акцептирати у меродавннм