Српски сион

Б р . 29.

„СРПСКИ СИОН. и

Стр. 493.

дистама, застаде нодаље, ооори очи, иуне суза, штјаше као иијем, свједочећи тиме тугу Аитиохије. Император га ослови, сиоменувиш милостн. учин.ене томе граду, ножалн на уврједу, наиесену н.ему и царици Флаксили. Флавијан, ронећи сузе, хваљаше у велико благодјејан.а Теодосијева а осуђујући заблуде антиохијског народа, нрииисује његову несрећу зависти и злоби наклепих духова. За тим, нрешавши на гњев имиераторов, говораше иред њим,каоштовели Златоуст, без сумње китећн његове ријечи: „Твоје су штатуе биле норушене; но ти их можеш иаиравити себи, много славније: онрости кривцима. Они ти неће нодићи па тргу свом мједених или златних слика, украшених драгим камењем, — али ће у срнпма својпм подићи теби најдрагоцјенији споменик — сјећање ца твоју врлииу; и и ти ћеш имати толико живих споменика, колико има људи на свијету, н колико их буде до свршетка вјека; јер не само ми, већ и прејемници наши, и њихово потомство, знаће за твој велики и царски поступак, и чудиће се њему, као да је баш п.има самима учињено доброчинство. Но да не би ријечи моје имале облик ласкања, навешћу ти један древни одговор, који доказује, да ни легијони, пи благо, нн велики број поданпка, не може нрославити господара толико, колико мудрост и милосрће. Дознавши блажени Константии, да су наказили један његов кип, бацајући се

иа њега камењем, на наговоре свог двора да се освети за то, што су посегнули на његово царско чело, — пријеђе руком лако иреко лица, и одговори с осмијехом, да не осјећа на њему никаква бола. Осрамоћени тиме, дворјани одусташе од својих злослутних подстрекавања. а царски одговор прославља се до данашњега дана: он не застари нити се затре спомен о таквој великодупшости. С коликим се троФејима може он одликовати! Госцодар тај подигао је многе градове и иобједио је многе варваре; но ми се слабо сјећамо тога. А одговор његов, напротив, у свима је устима: наша дјеца и дјеца дјеце наше чуће за њега; и нико га не ће слушати а да не ускликне и да га не похвали, и да не пожели на хиљаде сиомена монарху, који га изрече. И, кад се такве ријечи хвале пред људима, то у колико више заслужују оие, да буду увјенчане од човјекољубивог Бога! А треба ли сиомињати Коистантина и наводити туће примјере, кад си, да те иобудим, довољан ти сам и твоја властита дјела ? Сјети се указа, обнародована по цијелом царству, кад си, пред празииком Пасхе, објављујући иреступницпма опроштај и узницима слободу, ти, у писмима својим, као да тиније довољан тај указ, којим би иоказао своје милосрће, — додао: како жалим, што немам власти да и мртве васкршавам

!«

(Наотавиће се.)

1 I

/Р

[6)^—>

— (Седница епарх. конеиеторије горњо-карловачке) држана јеу Плашком 18. ,]'уна о. г. .V тој седници решено је између осталих предмета ово: На парохију у Свиници расгшсан је стечај. — Лошто је јереј Михаило Вујаклија, бивши нарох крстињски умрво, повјерена је администрација крстињске парохије јереју Драгутину I Парцу, и на ту парохију одмах је и стечај раенисан, пошто интеркалара нема. — Подијељен је неким свештеницима доиуст ради лијечења у

топлицама. — Потврђен је избор јереја Родољуба Пајића за пароха Четвртковачког. — Учитељу јошанском Јови Вурдељи препоручено је, да добро изучи пјеније црквено, ако жели уживати камате из закладе Бан.анинове. — Усвојен је Формулар „Ексхибита" за парохијска и протопресвитерска звања ове дијецезе. — Препорученп су неки свештеници и једна свештеничка удовица за земаљску потпору. — Помакнуте су неколике брачне ствари мало наиред. Р. К.