Српски сион

Стр. 484.

„СРПСКИ СИОН.' ;

В Р . 29.

Зар се тако Богу моли? Је ли да не? Ал' тако се Гкиу моли понајвише изван храмова божјих. Алн, нека си и сабран. Душа, срце и ум нек ти је код Бога. Ох, то је узвишеио, то је нобожно. Уста ти шапћу славу, хвалу, благодарност и молитву Богу. Душа ти прати п загрева те речи осећајем искрене иобожности, а срце их умива сузом топле љубави Богу. Мислиш, помолио сам се Богу, издовољио срце, задовољио душу. И таман да се дигнеш са молитве, а душа ти нешто проговара, срце уздише, иа и само тело диже глас. Чекај, саслушај их. Ево говоре: помолисмо се милостивом Бо1у, речима твојих усана. „СО изкитка ссрдца" уста су ти говорила речи, загрејане душом, а тело нас је иослужило снагом својом да молитву одржимо. Ум твој довео нас је овамо, да ту молитву Богу подигнемо. Добро сп п радио. Душа увек тежи Богу, срце му је увек благодарно, а тело се наше увек покорава жељи нашој, кад су жеље тако сложне. И у самоћи собној и у дивном иоднебесју. Али, душа је христијанка, срце је преиорођено, тело је окупано у ковчегу св. тајне христијанског крштења. Мп припадамо цркви Христовој. А она има своје храмове. У н.има се Богу служи, Богу поје. У н>има је св. литургија у спомен Голготе, у славу Божју и Спаса нашег. Води нас дакле у храм Божји. Тамо ће се душа покајати и добити разрешеља, утешитн и подићи ; тамо ће срце запевати: „Еозлнмпшх др^гх дрбга", а дугпа исповедити: „Отца, и Окша, и свАтаго д8\а, троиц8 единос8фн8к> и неразд-клнВк*." Тамо ће се тело осветити и окрепити св. тајиом причешћа. Ето, тако ће ти они говорити. И ти ћеш видети, да молитва твоја није доврптена и потпуна. Уверићеш се, да се изван цркве душа не смирује, срце не издовољава, а тело пе креии. У храмовима Божјим молитва је иуна, јер у њима је иуна душа, пуно срце. Јер у храмовима Божјим се само прима: „Благодатк Господа нашеги> 1с8са ХрТста, и ак>вк1 Еогд и Отца, и иричастТе свдтагш Д^а."

Јер у храмовима Божјим само „ста1;ел 1 х до ! цг ! ч , ста1НЛ1Х сс стра\ол(г., вонл1ЕЛ1Х, свато { возиоиннТЧ кх лшрН? приносити". У храмовима је само — „Овлтад сваТк|Л1&". На амвоиу је само — нроповедник! И кад па нрагу црквеном оставиш .вудске мисли, страсти и грехове своје, земаљске жеље п беде, које те међу људима тару и разаиии.у, па уђеш тако у храм пред олтар Бога живог; п кад исновеђу оида подигнеш душу небу, нјенијем отвориш срце Богу, тајном причешћа окрепиш и осветиш тело, а ноуком Јеванђелском озариш «• ум, — ето, онда си свршио молитву христијанску, коју ти налаже, првом заповеђу, твоја света сриска нравославна црква; коју ти душа тражи, срце жели а којом се и тело крепи. И после такве молитве само си блажен, спокојан, задовољан, утешен, охрабрен, укренљен, очеличен и јак, да издржиш и да.ве борбу живота земаљског. А таква се молитва моли само у храму Божјем, нред престолом олтара Божјег. Без вере нема снасења; без храмова иема пуне молитве. Па, браћо мила! Куд ходите, куд доспете, свуд је свемогућност, милост и љубав Божја. Увек је хвалите, свуда славите и преузносите, а имена Божјег сећајте се у сваком раду и нодузећу; молите се Богу и у срећи и у несрећи. Али никад не пречујте милог гласа звоиа са храмова Божјих, кад вас нозива н скупља као децу у мајчин загрљај, у дом Божји на молптву општу. То је глас са пебеса, који душу нознва на разговор с' Богом, срце зове на херувимску несму, ум на извор истине, а тело на извор живота вечног. Хитајте онда у храмове Божје. Они су „освећенп градови Божји на земљи". У тим градовима је молитва слободна и тонла; у слободној молитви молитвеник блажен, снажан и пепобедив. Свака се искрена молнтва диже небу, ал' молитва из храмова Божјих подиже и човека — Богу. Јован Јеремић, парох бачиначки.