Српски сион

С тр . 488.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 29.

њега до блаженоиочившег епископа Платоиа, дакле у размаку од 80 година, повлачп се дуга почивка у издавању катихетичких књига. Вриједни и родољубиви Платои дакле даде нов полет нашој вјерској настави, задахну је животворнијем духом, списавши „Восточнаго вјероисповједанија катихисис" (мањи и већи), и тискавши их у Бечу — наравно према ировопису, језику и духу својега времеиа, прије 30—40 година, па и „Мали катихизис" (са молитвицама) започетнике. Тај вриједни јерарх српске нркве одазвао се својој дужностп, како је најбоље знао и мислио. Слава му! Но колико смо од његовог доба, за ово 30—40 гпдина, коракнули у напријед? — Коракнули смо у толико, што имамо вриједнога нам педагога, г. Н. Ђ. Букићевића катихизисе, „Пространи", „Средњи катихизис" и „Прву наставу у вјери", и г. проте Бороте преведени катихизис и још неке новије, које не познајем, јер ми не дођоше до руке; даље, Библијске нриповијетке старог и новог завјета од покојног Даничића, и новог завјета од г. Вукићевића, и у најновпје време од врсног ми колеге г. Јована Петровића, и од вриједног нам колеге, г. Н. Г. Живковића Лигургику и Црквену повјест. (Да не спомињем за сада овдје све редом родољубне радове на овом пољу г. Вукићевића, као: Литургику, Тумачење црквеног пјенија, Житија светих итд. као и радове г. учитељаНешковића, који не би строгу критику издржали, само ћу се за сада на оне горње ограничити.) Наши свештеници по парохијама, који немају прилике забављати се катихетичном наставом, нарочито по средњим и вишим заводима, рећиће ми можда: Е па куд ћеш више и љепших књига? — Но неће тако онај, којему је то хљеб, који дан' у дап лупа главу, како ће што сходније и разумљивије да престави ученицима својима језгру и важност науке хришћанске, у коликој мјери и у ком правцу да предаје по разредима вјеронаук, и како да га но појединим заводима свега сврши, и по којој књизи — по ком аутору. Лако је у разредима народне основне школе темељну вјеронауку свршити, али шта ћеш даље, у средњим и вишим заво-

дима? Камо ти по избор књига, ил аутора, као што је у других конФесија, римокатолика и протестаната итд., код којих из год у год ничу нови учебници? А у нас? Код толиких одличних и виших свештеника, прквених достојанственика наших научењака, ко се труди на катихетичном пољу? — Та они су позвани да буду врховни чувари „непорочности вјере" наше, најоспособљеннји надзорници и покровитељи просвјетних иам завода! Гдје су нам ти најученији учитељи цркве, „столпи м утверждешА цркве" : Стојковићи, Кенђелци, Грујићи, Каћански, Анђелићи, Павишевићи, Живковићи? 1Пта су нам оставили на катихетичном пољу? А шта ли нам раде ти толики иросвјетни нам фондови ? ! — —Да нас ко запита, шта предајемо у вишој гимпазији? Догматику и Моралну? Стид ме је и рећи, да те позајмљујемо из богословије; па што у богословији имају да сврше за 2—3 године, а недјељцо по 3—4 сахата, то ми морамо у гимназији да свршимо за годину дана, а иедјељно по два сахата. Ту се дакле мора скраћивати. Али како ? — А зашто да ми иемамо те учебнике за гимназије и реалке ? ? -— Можда ће нам се рећи: па зашто сами не пишете, ви знате шта вам и колико вам треба? Но тима имам само толико примјетити, да за то немамо времена; сваком је познато, колико сахати дневно имамо предавања, а при том ваља се и спремати за предавање, за ексхорту, за проповијед у цркви, па богме и друга дјела читати, — а гдје су толике сједнице! А није нам ни дужност писати књиге за предавање; за то су позвани наши старији, надзорници, законодавци, елита свештеничка. Али може и то да иасира коме од нас, да кад поднесе који свој састав, вишегодшнњи труд, владици, консисторији или Синоду, једним потезом пера буде одбијен, а да му и не кажу, за што, — а можда и из личних обзира, што се баш оп нашао, да буде паметнији од иретпостављених његових, који „морају више знати од њега, јер су иад њим." Па нашто да се мучи, нашто да харчи вријеме и труд! Да су ове садашње књиге више мање пеијелиеходне за предавање, најбоље се