Српски сион

Б р . 29.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 487.

Изгледа доиста, као даје г. Станић навалице бегао од символичких књига своје цркве, јер баш хтеде доћи до онаког учеља о васкрсењу мртвих, какво смо навели. Можда грешим, кад то кажем? — Можно — али као што већ рекох: изгледа. У потврду ваљаности и истинитости свога учења о васкрсењу мртвих преч. г. К. Станић нриводи само речи и места св. писма, које је — у осталом — најбоље мерило и правило за истинитост и ваљаност неког учења гледе овог или оног догмата вере; али — разуме се — само онда, кад се речи св. писма правилно схвате и поједина места св. ппсма као што треба употребе. Приводећи на своју руку поједина места и схваћајући но своме смисао речи св. нисма, преч. г. К. Станић доказао је наравно, е му је учење о васкрсењу мртвих правилно и са св. писмом сагласно. Томе се, у осталом, није ни чудити. „Св. писмо је арсенал, у ком може свака секта наћи за себе оружја" — рекао је — веле — неки научењак. И доиста! Примера ради: ето католичка, односно римска црква у потврду истинитости свога учења о новијим п најиовијим догматима евоје вере приводи речи самога св. писма! Наравно, да не треба питати: како их нриводи? На тај исти начин у стању смо себи разјаснити: како је то, да је г. К. Станић за своје криво и погрешно учење о васкрсењу мртвих могао наћи доказа у самом св. писму.

Како је дакле г. К. Станић своје учење о васкрсењу мртвих иоткрепљавао ли и једино речима св. писма: то ћу се и сам потрудити, да његове доказе и опет доказима, из св. писма узетима, оборптп нокушам. Но као православни свештеник и имајући посла са православним свештеником — наравно, да ћу се прп том обазирати и на снмволичке књиге прав. цркве, и наводима из њих узетима своје тврдње засведочавати и утврђнватп. Но пре свега да наведем ово: Св. писмо само себи противуречити нити може нити сме; оно о једној истој ствари не може и не сме сад овако, сад онако учити и казивати. С тога, да се истинитост и ваљаност неког учења о неком догмату вере докаже, довољно је привести само .једно место из св. нисма, али то место мора битп јасно и разумљиво и мора изведено учење очито доказивати и утврђивати. 11а1)С ли се поред тога у св. писму таких места и речи, које нзведено, н јасним речима св. писма доказано и утврћено учење обарају и поричу: крај свег тога, ми нри изведеном учењу безбрижно остати можемо, знајући п тврдо уверенн будући, да дотична мало нејасна места нривидно нротивурече неком учењу за то, што им је смисао скривенији и тежи, те га је теже наћи и схватити; и да та места — правилно схваћена — докавују оно исто, што и јасна иразумљива местасв. писма.

се.)

№

НАШЕ НАСТАВНЕ КЊИГЕ.

ко Је истина, што неки научењаци

тврде, да „од добрих

учеоника "

зависи и напредак народне просвете", то мора с тугом и набораним челом уздахнути срнски родољуб, кад погледа на књиге, као средства иросвјете, у нашем народу, којима ми иодмладак наш, овај будући народ, у просвјети настављамо. Разумијемо овдје наше вјерске учебнике, за то и износимо у овом листу, као у црквенопросвјетном гласнпку, ове наше назоре. У вјерску наставу спадају: Катихи-

зиси, Библијске приповијетке, Литургика, Догматика, Морална, Црквена повјест, Житија светих, Псалтир, Апостоли с Евангелијима итд. Узмимо преда се све ове књиге, поређајмо их, па им прегледајмо ауторе и године њихова издања, на ћемо па мах оцијенити моћи вриједност њихову, као и напредак наш за потоња три децепија на том нољу знаности иаше. Катихизису је нашем темел, ударио, као што је познато, још прије 120 година, блажене успомене вриједни наш Рајић. Од