Српски сион

В р . 30.

„СМСКИ 011011.'

Стр. 513.

лишно сноменути „Еозкранкш Воеводо и Господи, адл пос г кднтмк>" и „Еселнрн!$к> слакб .. сјно оуко ид|$фЕ к-крм уткержджЈе. тЉрипка нд|ал1К1 изх Н еа рождшагосА Господа." Одредивши извођење и значење назива „ назореи" и „назарАнинх" на основу глагола нацар, неопходно је учинити малм иредговор. У литератури је услед датог питања друго мишљење, по коме дато називање долази од корена назар, од кога долази Ка^р — цазорж и Хгиер — круна. При овом се односно извођења од нацар примећује, да га је тешко оправдати нрелазом јевр. цаде, које одговара у грч. језику звук: пошто му овде обично одговара не него а. Поводом овог израза нужно је приметити, да закон о прелазу цаде у ауведен је управо на основу грч. превода 70-рице, најезик пак Евангелија не треба да буде нримењен са свом строгошћу. Име / /ацарет гласило је пре свега у Галилеји, где се реч налазила под утицајем сироФеничке речи, тако, да је цаде између два вокала могло гласити као заин (^), као што видимо у самаританскоч (Нацар-Назар) и арапском (где је Насират као Назират). Не ће шкодити такође споменути овде и Феничку реч 2о>сракоја се налази у санхонијатовој космологији, која је једнака ЦоФе-шамаим, где се на тај начин цаде изговара као ^ (у осталом, неки виде ту погрешку у писању: место 2—2). За тим, глагол нацар, и у самом јевр. језику могао се чути као назар, слично овом, као што је од цчак постало заак, од цогар-зогар, од цагав-загав и слич. Одбацу г јући заштитно извођење, егзегетичар неће наћи у св Нисму ст. завета основе за речи евангелисте Матеја II, 23. Показујући уз то на Суд. ХШ, 5, не може се овде применити, пошто те речи, прво и прво, казане су за Самсона, а друго, казане су ангелом, а не пророцима као што је код Еванг. Матеја. Очевидно, да је сазнање овакове неједнакости принудило св. Ј. Златоустог, три тумачењу Мт. II, 23, да каже, да је Евангелист овде имао у виду пророштво из књиге, која је била забачена, изгубљена у Јудејаца, У своје време за извођење од глагола нацар сведочи, прво, впше наведено место из Таргума и оиће јудејско поимање, које под нецер или беннецер разумева И. Христа, називајући га и од стране хришћананоцери или ноцри; друго, сирски и арапски преводи, стављајући у речима ноцрат

и ноцират цаде — нрт; треће, епоменуто Најбауером у љеговој геограФији Талмуда име Бетлехем — цери ^т. ј. Бетлехем Ницериа (Витлејем назаретски, за разлику од јудејског), где у имену Ницериа (Назарет) видимо цаде. Није без значаја привести овде и тумачење назива „назорби " из црквеног речника, који је саставно протопресвитер Петар Алексијев и који је у I. издању разгледан и одобрен од моекозског митрополита Платона. У истом речнику читамо: „Назори! с јеврејеког преведено значи: изданак, грана и шибљика Мт. II, 23. Овде Дух св. гледа на она пророштва, у којима се И. Христос именује шибљика, Ис. XI, 1; Јерем. ХХ1П, 5. У овакој сили назорЕи узет је Дел. ан. IV, 10 и назарАнинх Мк. X, 47. Неки нишу, да назореи долази од јевр. назир, т. ј. одређен, посвећен на службу Божју, не пије внна, не сече косу, не бива на ногребима и но свршетку одређеног времена мора иринети извесну жртву. Бројеви VI, Амос II. Ово се приписује у духовном смислу Христу, Господу нашем, у одношају са Самсоном (Суд. XIII, 5.). Јер је Христос оде.Ђен од грешника (Јевр. VII, 26), освећен је од црева матере своје (Лук. I, 35)". Види Ц. С. ДлЕкскка, изд. 4-е, 1818 г., Частћ 3, стр. 65—66. Остаје нам сад да чинимо примедбу односно црквено-славенеког превода речи ХаСсораоод и Ха^арг^ое. Пишући ове редове прегледао сам Остромирово Евангелије, библију острошког (1581 г.), московског (1663 г.), јелисаветског издања (175'), нови завет издања 1778, 1822 г., издања библије 1872 и 1890 гг., и нашао сам, да се реч Ха^ар7ј70$ обично нреводи речју „назарлнинх", а реч Ха^шра:о$ или еа „назорби" или „назарси" или „назорАнинх." По том су тада, кад су превађачи или коректори у називу Ха^шрасос; видели знак на делатност И. Христа, нреводили ову реч — речју „назорен", пли „назареи", као што је Мт. II, 23; Јов. XVIII, 8 и Дел. ан. одговарајући амо места по свима издањима; Мт. XXVI. 71 по евима издањима, осим ОстромировогЕвангелија,гдеје назарАннна; Јов. XVIII. 5 у Остром. Евангелију, у издањима 1751 г. и доцнијим; Јов. XIX, 19по Остром. Евангелију; а кад су виделн у имену Ха^мра^ос знак места становања И. Христа, тада су унотребљавали или зазорднинх (Мк. X. 47; Јов. XIX. 19 но изд. 1751 г. и доцнијим) или назардиинх (ова места по изд 1581 и 1663 г.).