Српски сион

С тр . 512.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 30.

хлепе за чашћу, нису наглили, и женидба у богатим обитељима није била ништа друго, већ уговор и новчано поравнање тако, да се супрузи нису до саме свадбе никад видшш. Често се таква свеза свршила хт без црквеног благослова и славила се сасвим слободно, слично незнабошким брачним пировима. У очи дана, кад ће се обавити славље, скупљала би се у кући невјесте ради ње цијела свита глумаца, плесача и пје&ача. Кад наступи ноћ, невјеста, под покривалом, изиђе из куће и сједне у кочије, скупа са женама и дјевојкама, које

ју ирате; за њима иђаше бучна гомила, опијена вином и весељем, пјевајући стихове, који су у неколико митолошког садржаја. Весело ноћно путовање, праћено Флаутама и цимбалима, гледаху људи са свију страна. Та весела поворка приближаваше се тако кући жениховој, и он, с вијенцем на глави, изађе на сусрет и прими дјевојку из руку материних, подигне јој вео и одводи ју са собом. Продужење празновања сачињаваху игре, пантомиме и забаве; дневна пировања продужаваху се кроз неколико дана. [ће се.)

—

ИОСТАНАК И ЗИАЧЕЊЕ У ЕВАНГЕЛИЈИМА И КЊИЗИ ДЕЛА АПОСТОЛ СКИХ ДОДАТОГ К ИМЕНУ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА НАЗИВА

„НИЗОРеИ" И „ИЛЗЛРАНИИТ! " (Свршетак.)

з реченога Јасно Је, да назив

„назорж" н „иазарАНННх" нма двојаки смисао: с једне стране — „становникНазарета", а с друге — смисао који, се одређује значењем глагола нацар. Овај глагол, поставши од корена нец, има различита значења, почсвши од конкретног па до аиетрактног, што је могуће распоредитн у оваком реду: терати шибљике (отуд је нецер — изданак Ис. XI, 1; младица Ис. 1 јХ , 21; Дан. XI, 7; грана Ис. XIV, 19); дигнути се гбре и бити горе; пазити горе (мигдол ноцерим — кула стражарска, уп. 4 Цар. XVII, 9; XVIII, 8); стражарити, бранити, предводити (уп. Јерем. IV, 16 ноцерим — аоатросрас — стражари; ХХХГ, 6 ноцерим гстоХоуоо[лг^а — они, кој'и одговараЈ - у). У арапском ј *езику ове нијансе подложне су разним изговорима интранзитивним кореном глагола, од куда је н. пр. постало три различита глагола: надара — постао је ејајан, леп; натара — он је гледао, видео, испитао, и насара — он је помогао, извој'штио победу, избавио, спасао, заштитио. Услед оваке разлике значења глагола наца-р , блаж. Јероним, у погледу имена Назарет, које доводи од корена нацар, примећује: ХагагеЉ, До§ аге(; угг^иШгт ејив, те1 тшкИгае, аи! керагаћгв, ус 1 сцв ^осШа, Ориген помиње Назарет

као аугк>;. А реч — назо()ен блаж. Јероним разЈ 'ашњује: пшп(1и8, 8апс1и8 81уе 8ејипсћг8. Као што се види , блаж. Јероним се колебао да се заустави на једном одређеном значењу; у појединостима, у опредељењу значења ХаСмба:ос — назореи, руководио се значењем имена Ха^р (уп. Суд. XIII, 5, с. Бројеви VI, 1—6), и на тај начин стао је у противуречије с оним, што је рекао у тумачењу на Ис. XI, 1. За постављање значен>а назива „назорен" и „назар/лнинх" треба пазити: нрво и прво, то, да је реч нацор у Наум. II, 2 у грч. преводу преведена 'Е^ас-

р01>[1еуо$, славенски „

ИЗКаВЛААН

«.

, друго, то, да

арапски глагол насара, кога се корен унотребљава за име Назарет, назореи и хришћанин и који ближе досиже к јеврејском нацар, значи: „он је помогао, извојштио победу, избавио, спасао, заштитио" ; треће, то, да се јевр. глагол употребљава у старозаветним књигама у смислу: „ићи за чим, бранити, заштитити, предводити", и четврто, то, да ^а^ора-.о; и Ка^арГј7ос треба у себи да садржи по могућности све нијансе свога корена. Пазећи на све то, добијамо следеће сродно значење тога назива: „ш^ранАнгцли и пов'кдоноснк1и вожда". При овом неће бити из-