Српски сион

С тр . 506.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 30.

су захвалнице и поверенице већ ту, нужпо је било да проговоримо о њима и да им припишемо онај значај, који Фактично имају. После овога, што смо о одржаним свештеничким зборовима до сада споменули, у

будућем броју овога листа говорићемо о општој вредпости, а за тим о зак љ у ч ц и м а и н редлозим а одржаиих свештеничких збор ова. (Наставиће се.)

0 ВАСКРСЕЊУ МРТВИХ И ВЕЧНОМ ЖИВОТУ.

(Поводол чланка преч. г. К. Станића „Једно питање еа одговором." бр. 13. — 17.) (Наставак.)

„Г.гас Истнне" 1884.

н\

а кад дакле: „ово наше тело никад више из земље ускрснути и са духом својим еајединити се не ће" — шта се онда има разумети нод „васкрсењем мртвих," о коме св. писмо учи? „Човек има . . . две нрироде, духовиу и телесну, једна са другом у тесној природној свези стоје. Кад дакле човек има две природе, онда мора имати и два живота, један духовно- телесни, а други чисто духовни; кад пак човек има две природе и два живота, онда мора имати и два рођења: једно за овај стварни свет, а друго за онај духовнп. Са првпм долазимо у овај, а са другим улазимо у онај чисто духовни свет." „Ово друго рођење паше зовемо смрћу; а у самој ствари смрт наша није пишта друго, већ препорођај нашег духа из свог тела, односно растанак од тела, из кога дух човеков избија у вечност, као што иодобно томе избија клас или цвет из своје стабљике на светлост дана." „Ово друго рођење нашег духа из тела значи васкрсеније мртвих; јер док живимо на овом свету ми смо мртви ио телу, и живимо у телу као у гробу и устајемо из тела као из гроба у духовни живот." Одговара нреч. г. К. Станић. Дакле : наша „смрт" јесте „наше друго роћење," — „рођење нашег духа из тела;" а „рођење нашег духа из тела, одно• сно растанак од тела значи васкрсеније мртвих" — кратко : „смрт" је наше „духовно рођење", „смрт" је наше „васкрсеније из мртвих." У потврду свога учења приводи г. К. Станић више доказа ; а поименце:

I.) Речи Исуса Христа, које је рекао Никодиму : „Ако се ко на ново не роди, не може видити царства божијега." А кад га је Никодим запитао: Како се може човек родити, кад је стар ? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се? Исус му је одговорио : „Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и духом, не може ући у царство божије." Пошто је те речи иривео, довикује г. К. Станић : „Видиш дакле како Исус ннје казао само, да се човек мора родити на ново, негоје додао : „„и духом,"" да боље разумеш, у чему се састоји то рођење." Дакле : рођење „и духом," или духовно рођење јесте наша смрт. Св. наша нрав. црква учи нас, да се човек још као жив по ново родити може, да човек у животу има два рођења : плотско — телесно и духовно; и да је ово друго, духовно рођење сваком телесно рођеноме неопходно нужно. А то друго, или духовно рођење зове се: не смрт, него — крштење. Ево како о крштењу уче наше символичке књиге : „Крштење је спирање или уништење ирародитељског гријеха, погружавањем по трипут у воду. . . . Послије овога препоро1)еп.а водом и друхом бива измирење човјека с Богом и отвара му се улазак у царство небеско." („П. И." нит. 102. стр. 264.) „Верујемо, да је свето крштење, које је Господ заповедио и које се свршава у име св. Троице неопходно. Јер без њега

«