Српски сион

Б р . 80. „СР ДСК И СИОН ." С тр . 507.

нико се ие може спастп." („Посл. источ. натр." чланак XVI.) „Крштење је тајна у којој верујући избавља се од греха и по ново се рађа Духом светим у духовни и свети живот" читамо у „Хришћанском Катихизису прав. источ. цркве," који је „преведеп с руског 61-ог издања," а штампан је „у Београду 1877." (Десети члан символа вере — стр. 77.) А да је тајна крштења доиста то друго, духовно рођење, све три приведене књиге наводе за потврду свога учења баш оне речи, које је г. Станић привео, да докаже, да је наша „смрт" — „друго рођење," роћење „духом" ; а па име речи Христове: „ако се ко не роди водом и духом, не може ући у царство Божије." (Јов., 8., 5.) Коме се може внше веровати — да је смисао горњих речи св. писма правилно ехватио и разумео — да ли иисцима номенутих књига, или г. К. Станићу : с тим смо, мнслим, на чисто, ту није нужно тропти ти речи. Но да примимо за часак смисао горњих речи онако, како га је г. Станић схватио и разумео ; рецимо, да се горњим речима хоће да докаже, да је „смрт" „друго рођење," рођење духом. Разумемо н разумети можемо код „смртн" рођење „духом," јер „дух" из тела као из гроба ускршава, рађа се. Али нуто нево.ве! У приведеним речима Исусовим није речеио, да се захтева само рођење „духом," него се каже, да је нужно рођење „водоми духом." Па шта ћемо сад ? Где је код „смрти" — „вода" ? Какво је то „рођење водом" код умирања ? Међу тим код крштења шта видимо ? Видимо и дознајемо, да је „вода" — и то „чиста, не номијешана са другом ствари, нити вјештачка" — „нрикладно вештаство," које се „за тајну захтјева." Видимо и дознајемо још и то да се само „вода", а иикаква „друга течност" при крштењу уиотребити сме и може. („II. И." нит. 100. и 103. стр. 264. и 265.) И ми бисмо могли г. Станићу његовим речима ириметити: „Видиш дакле, како Исус ннје казао само, да се човек мора родити на ново, него је додао: ,,„во-

дом и духом,"" да боље разумеш у чему се састоји то рођење." Но г. Станић је морао из речи Христових изоставити нрву реч „водом," јер да ју није изоставио, онда не би могао доказати оно, што је хтео и желео. Не знајући, шта ће са „водом" код „смрти," код умирања, г. Станић — у место да је, по правилу св. цркве, излио „воду" на главу „креЈцан)[цагосн" и тиме му „отворио улазак у царство небеско" — оп ју је радије — просуо, на поље избацио, само да докаже што хоће ! Као што дакле видесмо, доказ, који је г. Станић на првом месту нривео у потврду свога учења о васкрсењу мртвих, не доказује оно, што је г. Станић њиме доказати хтео и желео, него са свим друго нешто. II.) Други доказјесу и опет речи Христове: „Заиста, заиста вам кажем: иде час н већ је настао, када ће мртви чути глас сина Божија и чувши оживити." (Јов. 5., 25.) Ове речи овако тумачи и разјашњује г. Станић: „Реч „„иде час"" односи се на оне, који ће се у будућности и у будућим вековима родити; а реч „„већ је настао"" односи се на оне, који у садашњем времеиу живе." Смрт наша — то је наше рођење „духом," то је наше „васкрсење из мртвих ;" са нашом смрћу почиње наш „духовни живот." И но учењу г. Станића Христос засведочава горњим речима, да л>уди, који ће се тек у будућности — „иде час" родити: умрети и отпочети духовно живети ; а има их, који се у садашњем времену — „и већ је настао" — рађају : умиру и отпочињу духовни живот. Три су времена : прошлост, садашњост и будућност. Ако се горњим речима Христовим засведочава наше рођење „духом" т. ј. наша смрт : то зар не би Христос рекао и рећи требао : „Беше час, иде час и већ је пастао, када ће мртви чути глас сина божија и чувши оживити" ? Јер као што се у садашњости духовно рађају умиру; и као што ће се у будућности духовио рађати — умирати; исто су се тако неки већ у прошлости духовно родили — умрли и већ живе духовним животом.