Српски сион

В р . 31.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 523.

Но г. иисад и нема смисла за такве научие разлике, јер ои поједине делове догмата о пркви тако смешава, да се у том његовом галиматијасу ие зна ни где је глава, ни где су ноге. Дакле зна се: итта је црква, те ио томе тек зиају се и њени даљи односи. Но знање тога, шта је црква, није до данас авторитативно — меродавио деФинисано — опредељено. А томе су крпви романизам н протестантизам, јер дочим је православна црква робовала, тако да се ии маћи није могла, а некамоли што радити, дотле су романизам и протестантизам тако благовали, да им је цео свет стојао на расположењу, па инак не створшпе авторитативног опредељења цркве. Овим мојим, на непобитним историчким чинима основаним пребацивањем, мора бити да сам најјаче погодио романизам, јер г. писца ово је тако љуто разгњевило, да он, не знајућн но својој слабостп шта ради, у том свом љутом гњеву, чак и својим н а ј р о 1) е н и ј и м р е ч и м а нотврђује оправданост тог мог пребацивања. Јер шта вели г. писац, ком је неправо, што ја кажем. да ни римска црква нема авторитативне деФиниције о цркви? Ево шта вели: „Овакове знанствене деФиниције није католичка црква доиста нигде на сабору установила" — и даље: „Црква (т. ј. римска) дакако није ове деФиниције (неких римских богослова о истом предмету) уздигла на достојанство догматичке обвезе." Па шта се онда дигао г. писац да нобија што ја кажем, кад и сам признаје, да није друкчије, него баш тако, као што ја кажем? Какво је опет ово чудо? Но, јест, римска црква, ако и нема као таква те деФиниције, али она има — тако се теши г. писац — деФиниције о том својих богослова. Прво имам то да изјавим г. писцу, да ма шта говорили римски богослови о овом предмету, да то још за мене, као православног хришћанина, може и неког интереса имати, да им бар сазнам њихово мњење, али за г. писца, као римског хришћапина,

кад ј е у питању авторитативна деФиниција о цркви, као што је сад овде случај. не сме, нема и не може мњење римских богослова, ма се они сви т. ј. и мртви и живи из целог света скунили, а м а б а ш никакве с и а г е и м а т и. А зашто ? За то, што „ОеЉгШо (1о§тпа1лса рпта Ра»1ог ае^егппа" римско-ватиканског сабора оглашује као римску веру, да само, једино и искључно рпмски папа непогрешно т. ј. авторитативно деФинише науку о вери и моралу за римску цркву и т о чак.и без њ е. Ево о том и самог оригиналног латинског текста у кратко : „Кошаппв роиШех .... (Тосћчпат (1е Ме \'е1 шогПш* а I) и п 1V е г 8 а е с с 1 е 81 а ! е п е п (1 а т Л е 6 п И: . . . н1еодне ејивтосИ готат роп1Мс18 (ЈеИтИопев ех 8еее, пои а к е т ех сопвепвп е с с 1 е 81 а е 1 г г е {о г т а ћ 11 е 8 е н 8 е."') А да према овом авторнтативно деФинисање тога, шта је црква, не сме за римску цркву никад иосао науке, него мора у в ек ио сао римског иапе бити, пошто је он у тој цркви једиии авторитет за науку вере и морала, куда већ но себи нринадлежи и авторитативно деФИнисање тога, шта је црква? — то и толико знаће ваљда и г. писац. Т1а кад је то тако, није ли онда, да се најблажије изразим, смешно од г. писца, да он мени као авторитете за своју цркву цитира неке богослове, који у овој нашој ствари ни не смеју бити авторитети за његову цркву по науци саме те његове цркве? Та види ли он, Бог га видио, да кад ти богослови у овој нашој ствари за његову цркву ништа не вреде, да они у истој ствари тада за мене ама баш ништа, па пи лулу дувана, не вреде ? Какав је дакле опет ово нонсенс? Но пређимо на саме те богослове г. писца. Ја сам у оном штампаном одломку моје догматике рекао, да у деФиницијама о цркви тнх богослова влада потпуна збрка и озиачио то као последицу тога, што римска

Ј ) Види у свим издањма ватиканског сабора горњу де.финицију. *