Српски сион

С тр . 526.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 31.

ХеФелеја, видити тај непобитии исторички Факт, да су реченисабори иа истоку о д источњака д р ж а н и, о п л о ђ ени и прослављени. А како су пак западњаци, но закључку, усљед варварске иавале, циклуса источних сабора култивирали теологију, христологију и антропологију ? То најбоље сведочи ток тих њихових сабора, на име латеранских, лијонских, базелског, константског, Флорентипског, тридентинског и ватиканског. Све те њихове саборе руководила је у главном само једна мисао, а то беше утврђење моћи римских папа у свим правцима т. ј. како већ по себи и ирема римској цркви, тако, даље, према православној цркви и, најзад, целом реФорматорском покрету на западу. Ту према томе ни за што друго, па ни за култивирање теологије, христологије и антронологије, није могло бити ни места, ни времена, ни воље. Но, кад већ није друкчије, хоће г. иисац и мени, као православном, да се мало „наруга", те ми онако баш у брк каже, да су источњаци „Арије, цариградски патриарси Несторије и Сергије, цариградски архимандрит Евтихије, итд." били јеретици. Ја се, и то једва једанпут, дубоко клањам г. писцу, јер он има право, да су ти источњаци били јеретици, те ја ту правду г. писцу овим црно на бело квитирам. Но пошто ми православни иемамо у нашој средини иепогрешних људи, пошто, шта више, наша догматика учи 3 ), да сваки човек има слободу, да добро или зло чини, то дакако могоше Арије, Несторије, Сергије и Евтихије и злоупотребити ту њихову слободу, као што су је занста и злоуиотребилп. Но за то их је праведпа каштига већ на земљи иостигла, јер су их веК овде црквени сабори анатемисали. И ја им дакле у друштву с г. писцем баш из свег грла велим: „анатема"! Но Француз вели: п о 1з 1 е 8 8 е о 1) Н д; е. Кад сам ја то по вољи г. писцу учинио, онда је право, да и он са мном још 3 ) Види „Послање православних патријараха о православној вери", члан трећи.

једном јеретику, и то опет из свег г р л а, довикне: „анатема" ! Но није само то право, иего г. писац, као веран син своје цркве, то и мора учинити. Па знате, ко је тај јеретик? Ако ие знате, да вам кажем: т ај ј е ј еретик глав ом непогрешни римски папа Хонорије (625—638). На име римског папу Хопорија анатемисао је шести васеленски сабор као монотелитског јеретика. Ову анатему не само даје римска столица прихватила, него римски папа ЈГав II. изрично вели: „РапГег апаЊегпаћгалшч по\'ј еггои8 ттеШоге«, 1(1 е&1 Тћеос1огшп РћагапИагшп ер18Соргтш, е1с., пес поп е! Ноиог1пт, сјП1 ћапс аро^оћеат есс!е81ат 11011 аро$1оћеае 1гаДШош8 ЛоеЧппа 1п8ћ'атћ, аес! рго1'апа ргосННоие лттас п 1 а 1 а т ћ <1 е т 8 п ћ V е г 1 е г е с о п а 1 и 8 е81, е! опте8, сј и 1 1п 8п0 еггоге с1ећтсћ 811111 " 4 ) Сад и ја сам себи разбијам главу, ма да ме се ие тиче, куд ће пре да се одлучи г. писац? Ситуација је, што но кажу, „ђаволска". Немац за такве ствари вели: ,, ГНе Л\ г аћ1 Ши1 луећ." На име г. писац м о р а прво са мном да анатемише свог папу Хонорија, јер ту анатему ирихватила је са најлепшом мотивацијом — као што цитиране речи папе Лава II. показују — папска столица. Но под једним мора г. иисац и то да •« верује, да је тај исти пуноправно целом црквом, па и папском столицом анатемисани монотелитски ј еретик Хонорије иепогрешан папа, пошто „ВећиШо с1о§тпаћса ргћпа Ра81ог ае1егпп8" римско-ватиканског сабора исповеда као римску веру, да су римске иапе, па дакле и римски папа Хонорије, непогрешни. Тешко ће дакле ићи, да г. иисац верује, да је један и исти човек и ј еретик и иепогрешаи! То су искусили већ мало паметнији људи, него што је г. писац, па никако да иде. 4 ) Види К. НеМе, СопсШеп^евсМсћСе, iii, 291.