Српски сион

С тр . 546.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 32.

А кад писац вели, да одговори из „Пространог православиог катихизиса" и Антонијеве догматике на питање : шта је црква? не ваљају управо ништа, онда ми је приметити, да би згодније било, да је г. писац том „осудом" прво почастио н. пр. свог Роберта Белармина, ј ер је свакако преча кошуља од капута. Ако „Пространи православни катихизие" на питање: шта је црква? одговара, „да је црква људско друштво", па онда ту г. писац „резонира", да ако је црква просто друштво људи, да је онда свако друштво црква Христова — то нек дозволи г. писац, да и ја „резонирам", да ако је, као шт<? н. пр. Роберт Белармин вели, „црква скуп људи", да је онда сваки скуп људи, па н. пр. и онај у театру, црква Христова. Но ако г. писац мисли, да се „Пространи православни катихизис" и Атнонијева догматика не дотичу гледе целог догмата о цркви, питања: каква је вероисповест цркве? какве су јој тајне? каква јој је управа? итд., као и одговора на та питања, а он нек загледа у њих, на ће видити, да је то све тамо и то тако лепо изложено, као ваљда ретко где, јер су оба та списа таква два знаменита богослова (митрополит московски Филарет и архиепископ казански Антоније) написали. који би свакој цркви на најсјајнији у к р а с служити могли. „1п #пе ехи1М огаИо шеа" — вели Тулије Цицеро, па тако ћу и ја покушати, да буде с крајем овог мог носла. На име на крају свога посла дотакао се г. нисац оне моје деФиниције о цркви, која је изнесена у штампаном одломку моје догматике. Пре свега вели г. писац: „Је ли било потребно за то, да се каже: „црква је тело", позивати се на 64 канон пето-шестог цариградског сабора, кад у њем ни не долази реч тело, а у св. писму се за цркву више пута изриком вели, да је она тело ?" Г. писац тако је детињаст, да све ово, што сад рече, одма затим сам туче у главу и то својим властитим речима, јер он изриком мало даље ево што наставља: „Премда је ово име (т. ј. „тело") угледом

самог св. писма оверовљено, за то инак из тог не сљеди, да је њиме изречена ваљана појмовна деФиниција цркве, премда му се и додала реч „православних". Истим угледом св. писма ^веровљена су и друга имена за ц*ркву. Тако се она зове „кућа божија и Христова", итд., па се ипак овако не сме црква деФинисати, а не сме за то, јер тјцдефиницију не спадају сликовни изрази." Дакле молим, да се добро узме на ум. Прво је г. писцу неправо, што сам се ја за реч „тело" позивао на 64 канон пето-шестог васеленског сабора, а не на св. писмо. За тим и сам г. писац види, д а с е и з св. писма ие може извести нужна д е ф и н и ц и ј а з а ц р к в у, ј ер се црква у истом назива разним именима, која по г. писцу представљају „сликовне изразе", који се овде не могу уиотребити. Па кад је то тако, што онда мене упућује г. писац на св. писмо? Он канда воли, да сам себе туче, јер ма да он није, као што се из целог види, баш философ , ал' је ипак то могао од ФилосоФа чути, да је то први корак ка самоусавршењу. Е, па за то дакле, г. пишче, што и сами признајете, да се из св. иисма овде нужно неда извести, ето за то се ја нисам ни позивао на св. писмо. А знате, за што сам се позивао на 64 канон пето-шестог васеленског сабора, кад сам деФинисао, „да је црква тело правоверних или православних" ? За то, што је ту све, а на име: 1.) тај пето-шести цариградски сабор јесте у православној цркви васеленски сабор, те је према томе за мене, као православног, обвезан; но не само на истоку, него и на западу био је тај сабор поштован, што и сам г. писан признаје, кад вели у једној примедби, да га није „цели" запад за ваееленски сабор сматрао, а за што га није „цели" запад за таквог сматрао, то ће сваки знати, кад се каже, да је тај васеленски сабор у свом 36 канону „ возокноелаа законоположшное СКАТК1/ИИ отцалш" ограничио папину власт у законите јој границе, изравнавши ју са