Српски сион

В р . 32.

„СРПСКИ ОИОН."

С тр . 547.

влашћу цариградског патриј арха, што дакако римским папама иије у рачун ишло. 2.) Пошто по догматичкој науци православне цркве, у њој врши непогрешно учитељство једино васеленски сабор 6 ), то дакако ; едино он може дати и непогрешну т. ј. ав то ритативиу деФиницију о цркви, те према томе је за мене, као православног, деФиниција, коју даје директио и индиректно 64 канон петошестог ваСеленског сабора н е п о г р е ш н а т. ј. авторитативна; па према томе, а и пошто је овде у питаљу само авторитативна деФиниција о цркви, одпадају овде све остале дефиниције о том предмету, јер нису непогрешне т. ј. авторит ативне. 3.) Но не само да је деФиниција, коју даје тај канон за мене, као православног, канонички обвезна и догматички непогрешна, него она је, и технички ју узевши, до данас нај савршениј а деФиниција о цркви, и то ево за што: I.) Г. писац, по свом незнању, и не види то, да овај канон речи апостола „о удовима и телу" не узима нросто као „сликовне изразе", него баш као јуристанску материју, пошто онбаш с истом сасвим јуристански конструјира одношај свих чињеница, који сачињавају цркву. II.) Према томе сматра тај канон цркву не просто као тело у „сликовном смислу", него баш као јуристанско тело, а од тог појма гледе таквих појава, као што је н. пр. црква, не познаје, као што је познато, нп данашња ученост ништа савршен иј е 7 .) А сад ћу г. писцу специјално још и то показати, до каквог апсурдума он сам према својој цркви долази, кад вели, „да у црквене деФиниције не спадају сликовни изрази." Као што је познато, римска је црква дефинисала на својим саборима тако звани примат римских папа на основу извесних речи Исуса Христа: „Ти си Петар и на

6 ) Види „Послање православних латријараха о православној вери," члан други и дванаести. 7 ) Види овамо односне списе о друштвеним наукама Р. Мола, Л. Блунчлија, II. Безелера, итд.

том камену сазидаћу цркву моју и врата ада неће јој одолети." Зар ово нису св е сами „сликовни изрази"? Је ли заиста Петар камен био'? Није. Може ли се заиста на једном камену, па ма тај величину човека имао, једна црква сазидати? Не можс. Да ли з б и л> а наилазе врата ада на цркву? Не наилазе. Па како је онда могла римска црква на основу тих „сликовних израза" деФинисати свој извесни п р и м а т ? 0 некој даљој тврдњи г. писца, у којој он вели, „да црква само грађу одређује" како у питању, шта је она?, тако и у свим осталим њеним питањима, „а знанстве!^ деФииовање припушта слободи богословске знаности" — није вредно ни речи да потрошим, јер инсинујирати цркви, да она само грађу, као какав прост радник, има да прикупља за господу богослове, те да она не деФинише о себи и својим питањма ништа, него да чека „знанствена деФиновања" од господе богослова, то је тако што апсурдно, да није вредно ни спомепа. Што се пак тиче мога одговора на питање: „шта је црква" ? т. ј. „да је црква тело правоверних или православних", то ми је приметити г. ппсцу, даон и не појима, у чему је овде ствар. Код мене на име, као иравославпог, мора не само по себи, него баш нужно, „православна, црква" и „црква" један и исти појам бити, те за то ја онда морам и да кажем, штаје црква као таква и то по православном схватању. А кад се пита, шта је црква као таква т. ј. она у опште као појава међу људима и то по православном схватању. онда се по1еп8 то!еп8 добија одговор, да је црква 1) један организам, а 2) један верски, и то правоверски организам. Па зар то није изражено у речима: „црква је тело правоверних или нравославних?" Хоће ли пак ко, ван нравославне цркве, овај појам о цркви као таквој и то по православном схватању, себи присвојити, *