Српски сион

С тр . 548.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 32.

то овде ништа не значи, јер овде и није питање о постојећим црквеним међусобицама, на које одговара цео догмат о цркви. А да је деФиниција о цркви Роберта Белармина боља од моје деФиниције о цркви, то је г. писац само казао, а пије и д оказао. Но ја не само кажем, него ћу ево и да докажем, да је та моја деФиниција боља од дотичне деФиниције Роберта Белармина. Исти на име вели, да је „цркви скуп људи." Ја нак велим, да је „црква тело правоверних или православних." „Скуи људи" Роберта Белармина не одговара иак никако појму о цркви, јер 1.) речи „скуп л>уди" означују сваки скуп људи, а црква ннје ма какав скуп људи; 2.) реч „скуп" може да означује, а већином то и означује, н е о р г а н и з о в а н у т. ј. с брда и с дола скунљену масу, а зна се, да то црква никако није, него да је она организована целина. Моје пак „тело правоверних или православних" одговара са свим појму цркве, јер 1.) речи „тело правоверних, или православних" означују само пркву, а ниш т а д р у г о ; 2.) реч „тело" иоказује у сваком смислу с а м о ј едну организовану ц елину, што је црква увек и била. Но г. писцу ударило је то у главу, што Роберт Белармин даље вели, да је црква скуп људи, „које сиаја исновест једие и исте хришћанске вере, општење у једним и истим тајнама, те који се налази под управом законитих пастира и то поглавито намесника Христовог на земљи римског папе." Но Бог видио г. писца, та од куд долази на нитање, шта је црква?, да се одговара и то, да црква има једну и исту вероисповест, нриопштење једним и истим тајнама, управу законитих пастира, итд. ? Та о том и ја говорим, и то још како говорим у мојој догматици. али тамо, где је томе место. А место је томе тек онда, пошто су се сви поједини делови догмата о цркви

прешли, те се онда одатле изводи ц е о догмат о цркви. Па ма да је питање, „шта је црква?" већ по својој природи кристализапијона тачка догмата о цркви, то се инак мора на то иптање оио одговорити, што исто као такво пита. Но доста већ, јер то је и за слепце видно. Што се учебника римских догматика тиче, то г. писац нек само за себе задржи по њиме нреиоручену буџак-догматику неког II. Шупеја. Ја у мојој библиотеци имам три највеће римске догматике и то од Р. Пероне-а, Ф. Шебен а и Т. Симара. па сам с тиме задовољан. Но г. писац, који и сам признаје, да нема иод рукама ни православног катихизиса, ваљало би да си иабави бар онај мали православни катихизис, који је мој негда драги колега но богословско-проФесорској служби г. Јован Борота издао. Но и још нешто вал>ало би да си г. писац набави, а то је — пристојност. Сокачко-проетачке грдње, као „дрзак", „несавестан", „непоштеи", итд., не доказују иишта друго, до ли — сокачко проегаштво. Ја сам имао до данас већ доста научних снорова, па и са римским богословима и то таквима, којима иије вредаи г. нисац ни да одреши „релтгл отх сапогх иа све је то ишло иристојно без сокачког нросташтва. Истина ти људи нису били из хрватско-римских кругова, где се канда код многих тај грех одомаћио особито према православно-српским круговима и то чак и при таквим нриликама, које немају носла са верским међусобицама. Сећам се на име, како су наши епископи ТеоФан Живковић, Стеван Кнежевић и Герасим Петрановић били погрђени, кад су оно нре неколико година устали нротив иознате ђаковачке окружнице, која је била протпв православне цркве наперена. Но сећам се и тога, како је неки римско-хрватски свештеник оданде, по имену Сима Љубић, нечувено сокачко-простачки нагрдио нашег честитог историчара а мог