Српски сион

Б р . 32.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 549.

духовног оца г. Иларијона Руварца само за то, што га је овај одлучио иобио у некима, бар ио верске међусобице сасвим индиФерентним историчким питањма. Па шта се хоће с тим сокачким просташтвом? Та зар збиља образовани људи, верни хришћани и чланови два братска народа да не могу лепо разговарати? Остављам дотичнима, да добро а том размисле. Напослетку „прети" г. писац, „да ће његови читаоци имати скоро прилике видити, како се концем прошле године у истом листу (т. ј. „Српском Сиону.") расправљало о биљегама праве цркве Христове." Ко је и како је то расправљано у „Српском Сиону", ја не знам односно нс могу да се сетим, јер ја сам нисам то расправљао, ал видим из те „претње," да „Српски Сион" г. писцу смета. Ја пак овим изјављујем, да пошто је „Српски Сион" орган Његове Светости, нашег архијерарха, господина ГеоргијаБраиковића, даље нашег енископата, па и целе наше цркве, дакле орган, који је намењен православно-српским црквено-народним интересима, да ћу ја прваизићи сваком оиом на мегдан, и то ј ош мал о д ру кчиј е, пего што сад чиним, који се усуди дирнути у светиње сваког православног Србина. Д р. богословије, права и философије Емилијан ил. Радић.

•8^

§®шта тжт » цми (На< |Жвештенички зборови појединих прото' нресвитерата, изјаснив се с начелне стране за остварење свештеничког удружења, при специјалној расправн предложенога им нацрта правила за опште свештеничко удружење, донесоше — као што рекосмо — разне одлуке за предлоге и исправке, о којима ћемо ми, на основу зборских записника, који су пред нама, ево у овом чланку проговорити. Имајући пред собом нацрт правила и до двадесет разних зборских записиижа, који су нам до руку могли доћи, ми^ћемо о појединим предлозима и примедбама на нацрт правила говорити у ономе реду, у коме реду у нацрту иравила иду један за другим сами чланци, на које се ти нредлози и примедбе односе. Држећи се тога реда, имамо пре свега да напоменемо, да против самог наслова, односно назива: „удружење православног српског свештенства у митрополији карловачкој," као и против 2. чланка, у коме се истиче цел удружења, ни један свештенички збор никакве примедбе имао није, те су тако та прва два чланка од стране свих

1К.)

зборова без измене — са свим ио редакцији — усвојена. По што се у чланку 3. сл. ј.) вели, е је задатак удружењу: „да проучава и претреса, кад то од преке потребе буде, предлоге за српски православни народно-црквени с.абор и да у томе погледу своје р е з олуције доноси" — а при томе се не каже: шта да радн свештенство са тим својим резолуцијама — да ли да их подноси сабору у виду представака, и у позитивном случају — како и преко кога да их нодноси ? -— донео је новосадски збор одлуку за предлог, да се номенуто опредељење чл. 3. сл. ј.) овако допуни : „да проучава и претреса. ... и да у томе иогледу своје резолуције доноси „и иодноси их прав. срп. цр кв ено - н ар о дном саборупутем свагдашњегамитрополита Патријарха или његовог местозаступника." Овом допуном се нормира, да свештеничко удужење своје представке подноси сабору, не евентуално преко нојединих народних заступника и чланова сабора, већ искључиво преко митрополита иатријарха, или његовог место-