Српски сион

С тр . 550.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 32.

заступника, који је у смислу 20. чланка врховни надзорник, а уједно и заштитник свештеничког удружења, те је по томе природно и темељним разлозима оправдано, да свештеничко удружење своје представке сабору само тек носредством свога врховног надзорника и заштитника — који је у једно и иоглавица наше цркве и свештенства — доставља. Ако би се некоме чинило, да је ова доиуна излишна с тога, што се и онако свака ствар, дакле и свака представка, мора поднети — пре но што пред сабор изиде пајпре свагдашњем митрополиту патријарху, као председнику цркв. нар. сабора — томе напомињемо, да ће свештеничко удружење своје представке уручивати свагдашњем митрополиту патријарху односно његовом местозаступнику не као председнику сабора већ као надзорнику и заштитнику свештеничког удружења и врховној поглавици цркве и свештенства. Чланак 4., који говори о томе. да „чланови могу бити: редовни, добротвори, потпомагачи и почасни" — усвојен је без измене од свих свештеничких зборова. Но тим је више предлога донесено од стране свештеничких зборова у погледу 5. чл., којим се опредељује, да сви свештеници у митрополији карловачкој, као редовни чланови свештеничког удружења „уплаћују у благајну удружења годишњи улог од 6 Фор." У ногледу ове чланарине готово је сваки збор донео други предлог, из чега се види, да се питања материјалне природе најтеже решавају. При Формулисању опредељења чл. 5., да сви свештеници, као редовни чланови удружења плаћају једнаки годишњи улог од 6 Фор., „одбор за припремну радњу око остварења свештеничког удружења" руководили су разлози, да, кад сви чланови свештеничког удружења имају једнака права, треба да имају и једнаке дужности — с друге стране је исти одбор определио чланарину за све чланове у 6 Фор. годишње за то, да би се тиме олакшала администрација и званич н о п о с л о в а њ е како при инкасовању чланарине, тако и при самом рачуноводству. Но већина свештеничких зборова није била тога мишљења, него је у главном изрекла: е је неправедно, да сви свештеници једнаку чланарину плаћају, те су разни зборови донели разне предлоге о томе: како би се чланарина у главном, саразмерно дотацији дотичних свештеника определила. Тако вуковарски и митровачки зборови иредложише, да свештенпци као редовни чланови свештеничког удружења плаћају чланарину „саразмерно својој свештеничкој плати" (вуковарски) односно: „према плаћевним разредима свештеничке дотације" (митровачки), а ту сразмеру односно постотак имала би — по мишљењу митровачког збора — определити прва велика свештеничка скупштина. Кирииско-глински збор предлаже: да свештеници плаћају у име чланарине 1 Д °/ 0 од своје годишње плаће. Петрињски збор предлаже : да свештеници горњо-карловачке епархије плаћају чланарину према разреду своје плате и то: свештеници са платом I. разр. 4 Фор., II. разр. 3. Фор., III. разр. 2. Фор., а капелани 1 Фор. Будачки збор предлаже, да сви свештеници у опште плаћају у име чланарине годишње 4 Фор., а вел. бечкеречки збор за свештенике из свих епархија предлаже годишњу чланарину од 3 Фор. и т. д. Сви ови предлози односе се само на чланарину чланова свештеничког удружења из мирског свештенства, а о чланарини чланова из монашког свештенства не говори се ништа у тим предлозима појединих зборова. По што су пак по предложеном нацрту чланови свештеничког удружења не само световни, већ и ман астирски свештеници (калуђери), то је са свим разложно и природно, да и они морају у благајну удружења чланарину плаћати. С тога је новосадски збор предложио, да пароси (сист. парох. помоћници и администратори) и јеромонаси плаћају годишњи улог од 6 Фор. а протопресвитерски и лични помоћници и ђакони да плаћају годишње 3 Фор. Разгледајући ове разне предлоге у погледу одређења чланарине редовних чланова свештеничког удружења — нама се чини,