Српски сион

В р . 34.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 601.

Но пре но што би се разишле данашње монашке задруге, рекламоваће своју автономију, која је старија од народно-цркв. автономије 7 и која је од других самовласно покошена, те неће упустити из својих руку управу, нити ће трпети над собом туторство саборског одбора ; и иододбора му енархијског админ. одбора, у којим одборима већина мирјан.а решава и наређује. Оабрани у Гргетегу настојатељи с једне стране мисле, да се прописи, садржани у предлогу саборског одбора, а односећи се на манастире, не могу сложити ни у склад довестн са ирописима канона, св. отаца, св. сабора и нарочитих монашких правила, с друге стране аак исти настојатељи и сами увиђају и иризнају, да овако, као што је данас, не може, и не сме остати, те дајепо томе од преке нужде, да се монашке задруге преустроје, и да се у првој линији и пре свега треба постарати за боље, и данашњпм потребама и захтевима одговарајуће ваепитање и образовање кандидата за монашки чин; јер се без боље образованих и боље за чин спремљених кандидата не може ни мислити па успешно произвађање жељеног „уетројства", које усгројство је св. архијерејски Синод, као једипо компетентна власт, и дужан и властан до краја извссти. Свесни свога задатка, и увиђајући преку потребу „нреустројства", сакунљени у маи. ГргетеГу настојатељи саставише у духу горе речених назора, као нзраз једнодушног мишљења свог иредставку на Његову Светост, господина патријарха српског Георгпја, у којој моле: Ј. да благоизволи у св. архијерејском Синоду питање о свестрапом уређењу манастира у области срн. нрав. митроиолије карловачке постојећих, покренути н синодално изрећи:Да је само св. архијерејски < ннод властан уређивати свеколике одношаје манастира и њихових житеља, те према томе пастојати п порадити, да из делокруга високог нар. цркв. сабора сриског свако уређивање пстих испадне, да се даље узакони, да ни саборски одбор, ни ммтрополитске и епархијске власти немају никаква посла са манастирима п манастирежитељима; 2. да се синодалпо изрече, да сви манастири митрополије ове имају стајати у свези и заједници, те сачињавати једиу целину;

3. да се ради надзиравања истих манастира ностави из монашкога реда н а р о ч и т и екеарх; 4. да се иостави нарочита виша манастирска управа, која би се састојати имала из ексарха, као начелника и повереника Његове Светости и шест чланова, од којнх би тројицу сремски манастнри, једног манастири накрачке и горњокцрловачке епархије, једиог манастири обе банатске, а једног манастири бачке и будимске епархије бирали и св. архијер. Синоду на потврду предлагали. У делокруг тога ексархата спадало би све оно, што данас врше: митронолитски савет, саборски одбор и епархијске власти, а имало би му се додати једно стручно, економски образовано лице, са нотребним рачунарским особљем. Први иосао ексархата тог био би, да са искусним манастирежитељима предлог за „Устав манастирски" састави и ев. архијер. Синоду на потврду и одобрење поднесе. Ово је једнодушно мишљење свију настојатеља, сабраних у горехваљеном манастиру, и заступљених но њима манастирежитеља свију, митрополији карловачкој подручних манастира, а ово је уједно и једини пут п начин, којнм бн сс одношаји манастира у жељени ред и склад довеети, а данашњем абнормалном стању крај учинити, те манастирима пут за бољу, целисходнију и лепшу будућност отворити могао, којим би се начином манастири опет приближили својој и својих оснивача цели, од које су се непозваним утицајем страних елемената скоро сасвим удалили, поставши ништа друго, до економски Фактори на пољу нар. цркв. управе. Тиме би се уједно подигао и углед калуђера, кога еу они од вајкада у народу уживали, но који је сада силом скоро на минималну меру сведен, јер се радило „(1е по1п8 вше поМа" у најважнијим, животннм питањима нашим. Калуђери учинише своје, да спасу душу своју, а ми се искрено надамо, да ће Његова Светост, а с њим и св. архијерејекп Синод, оправданим жељама нашим задоста учинити и невољама нашим одмоћи, и хтети п моћи. Један калуђер.