Српски сион

Бр. 34.

, „СРПСКИ СИОН."

Стр. 593.

ворећи о иредлозима појединих зборова, надовезали уз њих кад што и своје мисли, да нас не би нико криво разумео или баш окривио, да хоћемо да прејудикујемо великој свештеничкој скупштини, која има удружење да оствари и нравила да утврди — изјављујемо, да ћемо своја субјективна

мишљења о свештеничком удружењу и нанрту правила с места изменити и забацити, ако нас ко увери, да смо на погрешном путу. Па за то ћемо се радовати, ако овим чланком изазовемо кога, да своје мисли о удружењу и нацрту правила за исто удружење — у овоме листу на јавност изнесе. —•

0 ВАСКРСЕЊУ МРТВИХ И ВЕЧНОМ ЖИВОТУ.

(Новодол Ч.11Ш ка 1ф<"!. Г.

К. (јтаиића „Једио питање са одговором." бр. 13. — 17.) (Наставак.)

„Глас Истине" 1884.

Т1науке г. К. Станића, да нема општег васкрсења мртвих у смислу учења прав. цркве, него да ускрснуће сваког појединог човека зпачи то: да ће дух сваког човека из свог тела, као из гроба ускрснути, после чега ће дух одмах примити награду и наплату потпуну и вечну као природна иосљедица излази то, да нема, и да ие ће битн ни другог доласка Хри.стовог, па но томе пи онштега суда, тј. таковог, комс ће сви људи у један мах, у једпо исто време предстати, да им се — према делима — досуди вечиа награда. Па ми то доиста и налазимо у чланку: „Једно питање са одговором." „Тај други долазак не може се друкчије разумети, пего да ћемо ми но преласку нашем у други, духовнн свет доћи на сусрет Христу и да ћемо га тамо видити у свој слави његовој, свима светпма и небесним силама анђелскима окружена. И тај дакле суд не ће бити овде, на земљи, него

тамо: и г гаЈ суд сваки

већ у сеои т. ј . у кога зовемо моралним Други долазак Христов значи

дух човеков носи свом духовном закону, и

: „Јер ће сам Господ са загласом арапђеловнјем и с

то, да ћемо „по преласку нашем у други, духовни свет доћи на сусрет Христу." Ово и овако учење г. Станића није и не би било ногрешно и неправославно, само кад би он наш одлазак „на сусрет Христу" правилтто и као што треба схваћао и разумевао; јер п по учењу св. наше пркве, односно по речима самог св. писма доћи ћемо ми о другом доласку Христовом „на су-

срет Господу" повијешћу, с трубом Божијом сићи с неба; и мртви у Христу васкрспуће најприје; а по том ми живи који смо остали, заједно с њима бићемо узети у облаке, на сусрет Господу па небо." (I. Сол. 4 , 16—17.) (Рекао бих, да ј 'е ово српско: „на сусрет Господу па небо" ногрешно речено, односно преведено. Како у нрквено-словенском, тако у грчком и латинском, па и у немачком ј 'езику разликује се у овом месту св. писма троје: „небо, облак и ваздух" и каже се да ћемо доћи „на сусрет Господу — на воздКгк; точ хгрх; — ш аега; — ш сНе 1лЉ" Сретање наше са Господем, неће бити „на небу", јер ће Господ „сићи с неба," него ће бити „у ваздуху.") Истина г. Станић изрично не вели, али се из речи његових „на сусрет Христу закључити може, „долазак", на неко кретање, Христов; за то и рекох, да другом доласку Христовом ие би било носве неправославно. Али кад у обзир узмемо даље речи његове, тад видимо и дознајемо, да он на тако што не мисли; да он на „долазак" у строгом смислу речи, на кретање, на ход Христов мислити и не може. 1Бегов други долазак Хрпстов значио би управо то: да би се ми — сваки за се нојединце, или бар јатомице — „по преласку нашем у други, духовни свет" —- који би „прелазак" био

и

да и он мисли на неки: на неки ход му учење о