Српски сион

С тр. 618.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 35.

свију људи не само оиих у ирошлости и садашњости, ирви и други иут рођених, но и оних васколиких, који ће се од сад У будућим вековима рађати, па пошто је и прво и друго рођеље сваком човеку опште, то се ускрснуће сваког духа из свог тела, као из гроба, и назвало општим васкрсенијем." Дакле: дух човеков док је у телу, он је у гробу, а да из гроба ускрсне мора гроба да се оелободи, мора из тела да се роди, другим речима, мора тело да умре. Прво рођење — то је плотско, телесно; друго рођење — то је смрт телесна, а рођење духовно. „Прво и друго рођење сваком је човеку опште" т. ј. сваки, који се роди мора умрети. Упоредимо сад ово са учењем цркве, односно са речима св. писма. „Јер ће сам Господ са заповијешћу, с гласом арапђеловијем и с трубом Божијом сићи с неба; и мртви у Христу васкрснуће најирије; а по том ми живи који смо остали заједно с њима бићемо узети у облаке на сусрет Господу на небо." (I. Сол. 4., 16. — 17.) „Ево вам казујем тајну: јер сви не ћемо помријети, а сви ћемо се претворити, у једанпут, у тренућу ока у пошљедњој труби." (I. Кор. 15., 51. — 52.) Елем: „сви не ћемо помријети", него ће неки „остати живи" : пе ће дух свију људи „устати, ускрснути из тела, као из гроба" ; духови неких људи остаће у телу, наравно „претвореном." А кад је тако: где је онда „васкрсеније свију људи" ? Где је онда „ускрснуће сваког духа из свог тела, као из гроба" ? У ком и каковом смислу онда да узмемо „ опште васкрсеније " ? Остављајући одговор на та питања г. К. Станићу — ја ћу покушати да одговорим на његова питања: „а кад буду сви мртви из гробова телесно устали и оживели, где су онда ти мртви и коме би се онда као мртвима судило?" На та питања — да је хтео — могао је г. Стаиић наћи одговора у св. писму, а у посланицама св. ап. Павла и у речима, које смо мало час привели. „И коме би се онда као мртвима судило?"

„Мртвима" се и не суди, нити ће се икада судити. Е, али ено баш св. ап. Павле у другој посланици својој к Тимотију каже ово: „заклињем те дакле пред Богом и Господем нашим Исусом Христом, који ће судити живима и мртвима". (4., 1.) Па шта ћемо на то да рекнемо ? Те речи апостолове треба разумети; а да их разумемо и разумети можемо — ту нам помажу горња два места св. писма, узета из Павлових иослаиица. (I. Сол. 4., 16. — 17. и I. Кор. 15., 51. — 52.) . Христос ће — о другом свом доласку — судити само живима, јер ће тад сви људи, који су год номрли, оживити телесно и бити живи. Каже се пак: Христос ће судити „живима и мртвима" за то, да се тиме докаже, да сви људи не ће телесно умрети, него ће живи т. ј. у телу и са телом — које није у гробу лежало и из гроба ускрсло — дочекати други долазак Христов, и ио томе општи, последњи суд; и да се тиме укаже на разлику међу онпм људима, који су у гробу телесно лежали и из гроба ускрсли, и онима, који телесно ни умрли нису, и чија се телеса „у једанпут, у тренућу ока у пошљедњој труби претворила" и са из гроба васкрслим телесима изједначила. Но сад се опет рађа питање: има ли у св. писму доказа, да ће мртви доиста васкрснути и оживити телесно ? Да баш нема у св. писму другог доказа за то, довол,ап би био доказ то, што се каже, да ће Христос „судити живима и мртвима." Како се зна, да се мртвима не суди, нити судити може: то већ из тога сљеди, да ће мртви — да би могли предстати суду — оживети морати. Но има у св. писму баш јасног доказа за то. „А ако се Христос проповиједа, да тусаде из мртвијех, како говоре неки међу вама, да нема васкрсенија мртвијех? И ако нема васкрсенија мртвијех, то ни Христос ие уста. А ако Христос не уста, узалуд дакле проповиједање наше, а узалуд и вјера ваша. А налазимо се и лажни свједоци Божији, што свједочимо на Бога, да васкрсе Христа, којега не васкрсе, кад