Српски сион

Вр. 36.

„СРПСКИ СИИОН."

Стр. 643.

штампарија сриске књижаре Браће М. Поповића 1892. Стр. VIII. и 420. То је ето простран наслов одличне и драгоцсне књиге, која је ових дана из штампе изишла и којом је вредни парох иришки Васа Никол ајевић обрадовро цркву, свештенство, богоеловски подмладак п учитељство, који ће сви скупа имати у овом добро распоређепом, садржине пуном и лепо српски написаном „В ел и к о м т и и и к у" сигурнога путевођу и исцрпљиво упутство за правилно и једнообразно вршење свих црквених и обредних дужности. Као вредна пчелица, што сабира из многих цветова слатки мед. тако је вредни парох пришки г. Николајевпћ из најбољпх извора, из најодабранијих књига богате руске књижевности, по нашем великом зфквеном типику прибрао, распоредио, протумачио и написао у једну књигу све што сачињава правп устав црквени — те нам је дао у руке књнгу, која правој иотреби одг о в а р а. У овоме листу већ је било више пута говора о томе великом типику г. В. Николајевића, а, сада, када смо књигу у руке добили, прелистали је и о врсноћи њезиној уверили се, хитимо да ју најтоплије препоручимо свем нашем свештенству и богословском подмладку ради куповања за евоју потребу, а црквеним општинама ради набавке истог типика за св. цркве. Ни једна црква (иа ма имала велики црквено словен ски типик), ни један свештепнк и учитељ и ни један певац или богословац не треба да остане без овога на српском језику писаног, јасно и прегледно удешеног, згодпог и потиуно „великог типика" г. Васе Николајевића, већ сви треба што скорије да набаве ту врсну књигу, тим пре, јер је књига тек у ограниченом броју примерака штамПана, те је сва пвилика, да ће се брзо распродати. Ми ћемо о књизи тој, кад ју боље проучимо, донети опшнрнију објективну рецензију, а сада ју још једном свакоме најтоплнје препоручујемо! — Стари Сланкамен, н а п и с а о Иларион Руварац, А р х и м андрит Г р г е т е ш к и. Земун 1892.. Штампарија Симе Пајића 49.; стр. —- Ово је пригодна историјска расправа, коју је наиисао наш иајодличнији историчар г. И. Руварац поводом прославе 200-годишњице знамените битке на Михаљевцу код Сланкамена. У расправи овој изнео је учени писац све историјске иодатке, који се односе на Ст Оланкамен — почињући

ош од римских времена, када је на месту данашњег Ст. Сланкамена стајао римски град Асћ ттпсшп (Аси111111сит) па свс до знамените битке михаљевачке близу Сланкамена 19. августа 1691. год. — Расправив најпре и доказав, од куда долази име Сланкамен (од сланога камена 8а18и8 1ар18, а не од Салана кнеза бугарског) и да су стари град тај Сланкамен саградили Бугари (баш као и Београд и Земун) спомиње многе историјске догађаје, који су везани за име Сланкамен (до 1425 год.), а за тим доводи у свезу историју Сланкамена, са историјом нашег овостраног народа, а нарочито са историјом и судбом српских деспота. Малено ово делце ученога архимандрита И. Руварца писано је са тако огромним научним апаратом, да оно може нослужити за врло драгоцен извор и Критични путоказ сваком ономе, ко се бави историјом у опште, а иосепце историјом Срба у Угарској. У расправи овој одговара уважени писац на многа питања, која су до сад и самим историцима нејасна била. По томе је делце г. И. Руварца не само одговорило оној иригодној цели, којој га је г. писац наменио, већ је оно у истп мах и драгоцени приложак нашој сиромашној историјско-научној књижевности. 0 Г /I А С И. ех 1892. СТЕЧА.Т 168 > На упражњено место проФесора математике и природних наука у српској учитељекој школи у Сомбору овпм се отвара стечај. На ово место могу компетовати само Срби нравославне вере, који су горе номенуте науке на свеучилишту, техничкој школи или на вишем педагогијуму с добрим успехом свршили, а при том су беспрекорног владања. Изабрани про®есор имаће предавати математику (аритметику, геометрију и алгебру) и природне науке (зоологнју, ботанику и минералогију, Физику и хемију) с погледом на домаће пољоделске, занатлијске и трговачке прилике српскога народа, даље Физичну антропологију с дијететиком и науку о пољоделству са практичним свнларством, и то све у укупно 18 седмичних часова. Плата је 1000 Фор. а. вр. годишње и 1О°/ 0 плате у име станарине, после сваких пет година службе иовишица од 100 Фор., а после 30 годишњег службовања мировина у износу постигнуте плате. Компетенти имају своје ваљано инструиране молбенице српском нравославном народно-цркве-