Српски сион

Б р . 36.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 635.

ти Бог ие да, дођи ка Госиоду и моли се. ње.чу (Приче VIII. 21.); а молећи се а.) буди смераи ; јер се смерношћу и молитвом стиче чистоћа душешта. б.) иази да ие дођеш у искушење и да пе паднеш; не носећуј опасна и сумњива места. в.) клони се нерада, јер је он семе печпстоће и мати миогих зала. г.) не буди у броју оних свештеника, због којих плаче пророк: Ћако иотамни злато, иромеии се чисто злато, камење се од светиње разметну ио угловима свих улиЦа (Јер. IV. 1.). д.) зауздавај страсти телеспе, јер који су у телу, ие могу угодити Вогу • а ти ниси у телу него у духу, јср дух Божији живи у теби (Римљ. 8.—10.) и телесио мудровање неиријатељство је Богу, јер се не иокорава закону Божијем (Римљ. VIII. 7.). 1).) немој да изустиш ни име какве нечистоће, свака нечистоЛа да се и не сиомиње међу вама (ЈеФес. V. 3.). е.) л>уби умереност, да ти вино и иијанство не обузме срце (Ос. IV, 11.), јар царство Божије није јело и ииИе него иравда и мир и радост у Духу светом (Римљ. XIV. 17.). ж.) не играј у колу, дижући ноге и скачући као они, којима је мозак узет (Вас. вел. ом. 14. Трул. 24.). з.) не иди па иозорпшне представе, јер то забрањују многи канопи светих сабора (Наста

а поменути канон трулскога сабора гласи: „Никоме који прииада свештепоме чину, нпје допуштено присуствовати иозорипшим играма; а ако се који у томе затече, нека или престане, или нека се свргне." и.) не коцкај се и не картај се, јер тп је и то канонима забрањепо. — Па шта? То није иикакво зло! — Св. Павле одговара ти: Све ми је слободно, али иије све на којшст - све ми је слободно, но неЛу да што овлада мн.оме (а Кор. VI. 12.). ј.) пе иди у крчму осим велике потребе — кад синапуту;јер углед свештеничког чипа ие трии тога понижења. 54 правило светих апостола нрописује о том ово : „Ако се који клирик нађе да у крчми једе, нека се одлучи; осим случаја, кад се на путу из потребе заустави у гостионици." к.) носи одело какво иристаје чину твом; у нротивном ће ти одело издати иоквареи ум и да чиниш што не ваља (Римљ. I. 28.). „Ни један клирик нека се ие одева у одећу, која му не приличи, ни кад у граду борави, ни кад на нут иде, него нека носи хаљине, које су већ одређеие за оне, који клиру припадају" (Трул. 27.). II опет ти саветујем: Чувај чистоћу душевну! Мудровање телесно је неиријатељство Богу, јер се не иокорава закону Божијем нити може (Римљ. VIII. 7.). У кратко да ти речем све: оделом, покретом, ходом, говором, посведочи. да си смеран, умерен и пун вере. Ље се.)

0 ВАСКРСЕЊУ МРТВИХ И ВЕЧНОМ ЖИВОТУ. (Новодол чланка преч. г. 1?. Стаиића „Једно питање са одговором " — „Г.тас Истине" 1884. бр. 13 — 17.)

(Наставак.)

а основу ових речи ево како умује г.

У Ј 'Станић : „Дакле у другом обличју, што значи у духовиом телу, али оиет не у оном, у ком се нре васкрсенија свог јављао." Али да се још бол,е види, да г. Станић оно тело — којим је Христос из гроба устао, и које он „духовним телом" назива — иредставља као чист „дух са својим ду-

ховним телом

ево доказа:

„Евангелист Јован вели: ,,„А кад би у вече онај нрви дан недеље, н врата бијаху затворена, где се бијаху учеиици његови скуиили од страха Јеврејскога, дође Исус и стаде на среду и рече им: мир вам." " „У собу дакле вратима затворену, а да се врата пе отворе, могуће је ући само духу са својим духовним телом."