Српски сион

Стр. 670.

„СРПСКИ СИОН."

Б Р. 38.

у јсдном имућнмјем н нростраиом манастиру монашка школа што пре подигне, да се скупн младеж и ноставе наставници, под унравом строгог н образованог настојатеља, а кашње нека се трошкови н ина у ред довађају, јер ће се тада најбоље увиђети, шта гђе мањка и што ваља понравити. Дајте браћо и оци, позовите и друге, састаните се још једном, закључнте отвореље монашке школе и замолите Његову Светост нашег врховног поглавицу за благослов, кога нам јамачно одбити неће, него ће уз исти својом горућом љубави, за нанредак свете наше нравославне цркве и савјетом и моћним упливом својим потпомоћи да се и ови стубови цркве наше учврсте и да се у народу опет нодигне углед калуђера на онај степен, на коме су тада били, када су т е ш к и м т р у д о м с в о ј и м а помоћу дарежљивих руку побожних ириложника дизали ове свете задужбпне, Да је ово питање о изображавању монашког свештенства којом срећом нре 15 или 10 година ријешено, отпала би она бојазан, да би се мог л е народне власти у иаша обитељска питања мјешати, јер би и народ и народни сабор уви-

дио, да од манастира користи има.де и да сваки дјелатељ треба да заслугу своју прими, а народ не би гледао тада да од манастира одгуљује, него би на исте још и нрнлагао. Признати морамо, да смо и овђе сами криви. Са нретставком преподобних отаца наетојатеља, гледе имаовине манастирске, мора се свакн калуђер сложити, јер су темељито проучене, а основане на правилима и општпм црквеним и посебним монашким, само држим, да би мјесто ексарха могао бити прота, по примјеру оног у Светој Гори, а тако исто и средишња управа треба да је нрема нашим околностима удсшена и тада би се могао и манастирсКи устав и оетало удесити, као што јс то тамо већ речено. У име млађе браће молим преподобне оце настојатеље, да нам предњаче, а теретннје нослове нека ослоне на наша млађа плећа, а мн ћемо радо извршивати налоге нангих настојатеља и у свему им на руци бити, у колико нам год исихичне и Физичне силе допуштале буду. Јеромонах из пакрачке дијецезе.

С II И С А К срп. прав. парохија и број срп. прав. народа у нротопресвитерату Велико-Бечкеречком крајем 1891. год.

3 X ©

ИМЕ ПАРОХИЈЕ

Д у ш а

ПРИМЕДБА

Нод. Бечкерек Ечка . . . Арадац . . Срн. Елемир Бега-Сент-Тзурађ Срп. Итебеј Срп. Пардањ Модош . . Шурјан . . Срп. Бока . Срп. Неузина Канак . . Срп. Дрња. Срп. Кларија Срн. Кеча . Срп. Ченеј.

Свега

3590 105 849 1530 524 1892 543 756 177 650 741 224 1269 1258 255

3502 111 860 1472 576 1785 3.41 866 170 681 773 216 1300 1249 257

7092 216 1709 3002 1100 3677 874 1622: 347 1331! 1514 440' 2569 25071 512

1515 38 391 645 224 779 244 269 66 350 353 88 568 572 120

1170 41 268 517 182 689 221 *67: 74 324 301 93 500 443

322 17 90 144 68 183 48 61 71 76 37 172 129 19

14363

14149! 28512

6222

5090

1437

311 7 90 130 56 218 52 56 54 75 29 94 89 19

128

90 2 18 17 19 45

Овај статистичнп преглед је због немара до тичних свештеника испао доста неиотпун — јер за Срп. Ченеј нису изложени никакви податци с тога, 11 ј ер их дотичћи свештеник 1 8 није саопштио своме надлежноме протопресвитеру. Свештенпк шурјански није изложио колико се родило и умрло и колико парова венчало у његовој парохији — а свештеник кечански ваљда не зна, колико има срп. прав. домова у КечиУ Свакако је жалосно, да се [у оваким стварима оваки јнемар показује!

14 11 5 29 22 8

304