Српски сион

В р . 39. *

„СРПСКИ сион^

С тр . 683.

. бити на чисто и са разлозима, да свештенству треба организације, удружења. Јер у удружењу његовом услови су за уснешан, екстензиван и интезиван рад, а такав рад осигурава услове за положај и углед. За то ми наглашујемо, да ће 12. и 13. октобар о. г. одлучити не само судбу нашег удружења, него и цену и вредност нашега свештенства, а но томе и будућност његовог положаја и угледа. Одлучиће, је ли наше свештенство вољно и способно за енергнчно и успешно деловање у позиву свом, шта је кадро да жртвује позиву том. Значајна ће бити скупштина наша и за свештенство ; зпачајна за цркву и иарод. Она ће бити вага вредности нашег свештенства. Па или ће се на тој вази подићи цена и углед свештенству или пасти. Или ће се црквп и народу ставити у изглед један известан напредак, којега им може осигурати од цене и вредности свештенство, или ће им остати, да се не надају —- бољем. Који брат свештеник жели да буде оно нрво, тај ће и самопрегорењем доћи на скупштину, потномоћи остварење удружења, и ставити му иа расположење сву своју способност и умење. А који може да понесе на дупш својој ово друго, тај ваистину неће имати више права да се тужи на положај свој, да говори о угледу, о раду Има људи, иа и међу свештеницима, који не могу да се загреју за. мисао нашег —<>-=■:

удружења, јер виде у нашем свештенству неспособност за општи и виши рад, неспособност за организацију. Хоће да кажу, е је наше свештенство без одушевљења и истрајности, без воље и способности. без амбиције и енергије. Има таквих баш међу нротивницима удружења нашег. Има их таквих и међу онима, којих се удружење неносредно не тиче, но који би ипак волели, да им свештенство те еузе, над таквим, песимистичко умишљеним свештенством, удружењем својим не убрише. Има доста неласкавих, неповољних и оштрих суђења о иама свештеницима. У интересу је свештенства, ал' и цркве наше православне српске, да сузбијемо и онемо,гућимо такве пресуде о нама. То можемо једино: истрајним радом. За такав рад треба снаге, која ће га покретати и подржавати. Та је снага нре свега у нашем удружењу. Сложимо силе, здружимо способности, један другог потпомозимо. А то можемо удружени — организовани. А да се удружимо, да се организујемо, дођимо, браћо, на скупштину! Не само који смо изабрани од протопресвитератских зборова као изасланици, него сви, који узможемо, који срца имамо за оиште добро. На братски састанак, на заједнички рад ! Јован Јеремић, нарох бачиначки.

АРХИЈЕРЕЈСКА ПОУКА ПРЕСВИТЕРУ ПРИ РУКОПОЛОЖЕЊУ. Саетавио по ев. писму ПЛАТОН епископ бачки. Превео Ј. Д. (Свршетак.) XIII. СТАРАЊЕ ЗА БОДЕСНИКЕ. Ко осљаби и ја да не ослабим ? (в

Кор, XI. 29.). Нази да ти ни један верни због твога немара не умре без св. причешћа. 0, да би ти у свом самртпом часу могао рећи: Госиоде! док бејах с њима у свету, ја их

чувах у име тво]е; оне ко]е си ми дао сачувах и нико од њихне иогибе (Јов. XVII. 12.). Учи народ често о одличним дејствима св. тајне јелеосвећења како на душу тако и на тело, и опомињи га, да те за времена позива к болеснику. „Не уклањај се од оних, који плачу, и с тужнима тужи: