Српски сион

С тр . 684.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 39.

не буди лењ болесника посетити" (Сирах Л Г П. 37., 38.). У болести често нема утехе за то, што се сувише очекује. Болује ли ко меЈју вама, нека дозове свештенике црквене, те нека читају молитву над њим. и нека га аомажу уљем у име Госиодње. И молитва вере иомоИи Ке болеснику, и иодиГм Ие га Госиод (Јак. У. 14., 15.). Исповест с болесником, која много пута последњом бива па према томе би имала бити најбоља, свршуј с најбољом вољом, особито гледај да изазовеш у срцу његову скрушеност, да Госиод уирави срце болесниково на љубав Божију и триљење Христово (к. Солун. III. 5.). Свете даре носи к болеснику са узорном побоисношћу. Ако сам ја отац, где је част моја % Ако сам ја Госиод, где је страх мој % вели Госиод над војскама (Малах. I. 6.). Ако можеш, обилази болеснике чешће. Болестан бејах и не обиЈјосте ме — гсдите од мене! (Мат. ХХУ. 41., 43.). Поучавај домаћу чељад, како треба да служе болесника, указујући им на речи јеванђеоеке: Шта мислиш, који је био ближњи ономе, што су га ухватили ајдуци ? — Оџај који се смиловао на њега. — Иди и ти чини тако (Лук. X. 36., 37.). XIV. ПРОПОВЕДАЊЕ. Проповедај реч, настој у добро време и у невреме. (II. Тим. 4. 2.) „Тешко мени, ако јеванђељанепроповедам!" (I. Кор. 9. 16.). Има парохија, у којима је на велику жалост црквину проповедање речи Божије реткост, те у њима Христове овце од глади гину или по отвореној паши лутају. Молитвом и трудом спремај се за проповед; јер који се на проповедаоницу пење без труда, тај обично силази без плода. Премудрости игити од Бога, који је даје (Јак. I. 5.). Учи се дакле пре свега одјединога учитеља нашега Христа (Мат. XXIII. 9.), чему ћеш да поучиш народ. Више ћеш успети побожним молитвама него говорничким силама; не постаје свештеник проповедником толико говорничким даром колико молитвом. Јер шта користи вика кад је срце празно ? Слушај речи из уста мојих и оиомињи их од меие (Језек. ТП. 17.).

При избору предмета имај на уму потребу и способност слушалаца, а не своЈУ угодност и таштину. Пази на све и на науку, да сиасеш сам себе и оне, који те слушају (а. Тим. IV. 16.). У проповедању речи Божије поглавита и најнужнија сврха ти је а.) да утврђујеш у вери, те да се срцем верује у иравду а устима иришаје за сиасење (Римљ. X. 10.). б.) да крепиш у љубави према цркви и у покорности властима црквеним и управним ,јер су од Богаиостављене (Римљ. XII. 1.). в.) да учиш слушаоце, да се чувају од порока и уклањају од опасности на путу спасења као: од прекомерног јела, пијанства, гадна говора, читања непобожних и развратних књига, које св. Златоуст назива „оружјем ћаволским, што цркву разорава" и т. д. и т. д. г.) да казујеш како треба проводити хришћански зкивот, који има своју почетну и завршну тачку у Христу, о коме сведочи св. писмо, у ком нарочито за то ваља тражити хране и укрепљења нашем животу. д.) да поучаваш слушаоце, да васпитају децу у страху Божијем, да се ревно Богу моле, да често приетупају св. тајнама, да недељне и свечане дане богоугодно светкују, да читају побожне књиге. ђ.) да опомињеш, да сваки поједини према свом стању испуњава дужности како државне и месне општинске тако и своје домаће. Оиомињги,, да буду иокорни и иослушни госиодарима и заиоведницима, и готови на с.вако добро дело (Тит. III. 1.). е.) да изложиш одвратност од порока без сваке личне увреде исирављајуКи духом кротости (Гал. VI. 1.). Боље делује тихост него жестина, боље савест него власт. Но и ту држи се мудро праведне мере и не тражи људима да угађаш; кад би ти људима угађао онда не би био слуга Христов (Гал. I. 10.). ж.) да проиоведаш Христа а не себе самог; ако ко мисли да је нешто, а овамо није ништа, вара умом себе (Гал. VI. 3.). Не користи чути: 0, како је лепорек беседник! Ала је учен! Баш је вешт говорник! Мрзак је Госиоду ко је год ионоси-