Српски сион

С тр . 702.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 40.

да не добијају потнуне награде; исто тако и душе онијех, који су осуђени, ие трпе потиуне казни; но нослије иошљедњега суда душе заједно са тијелом добијају коначно нијенац славе и казну." (Пит. 68. стр. 200—201.) А кад је тако онда сљеди: да се душе саме собом и без тела налазе: „у рукама Божијим, у рају, у наручју Авраамовом, у царству иебеском;" односно: „у аду, у огњу вјечном, у тами најкрајњој"; и да се оиде налазе привремено, до „пошљедњега суда," трпећи, односно уживајући делимичну казан или награду. И сад нам се само собом намеће питање: а где ће се налазити праведници, односно грешиици после општег васкрсења и „пошлзедњега суда," када им се душа саједини са васкрслим телом и прими потпуну награду или казан? Да ли на оном истом месту, где је душа, сама за себе и без тела — а до „пошљедњега суда" боравила; или ће они отићи на друго какво место? и где је то место? На то питање не налазимо одговора у символичким књигама наше цркве. Али да би и на то питање одговорити могли, у томе ће нам помоћи св. писмо и већ споменути „Хришћански катихизис нравославне источне нркве." Но нре него што би на то питање одговорили — треба нагласити, да до „пошљедњега суда" нико, па ни светитељи не ће примити праве, потпуне награде; као што пре истога суда ни најзакорелији грешник потпуне казни не ће примити. Св. ап. Павле изрично вели, да ће „у дан оиа.ј — дан пошљедњега суда — дати Господ, праведни судија, вијенац иравде" не тек само „свима" онима, „који се радују његову доласку" ; него да ће у тај „дан" примити „вијенац правде" од Господа — баш и он сам (II. Тим. 4., 8 ) и то он, који се „иотрудио више од евију њих" т. ј. апостола (I. Кор. 15., 10.), па тим „трудом" својим за славу Божију и веру веру Христову постао један од првих и иајвећих угодника Божијих. А сад да наведем, како учи споменути „Катихизис" о васкрсењу мртвих. Пит. Кад ће бити васкрсење мртвих?

Одг. Васкрсење мртвих биће, кад буде крај овога света. Пит. Дакле ће и овом свету бити краја? Одг. Свет овај трулежии свршиће се тиме, што ће се преобразити у нетрулежни. „ Јер ће се и сама твар опростити од ропства трулежи у слободу славе дсце Божије." (Рим. 8., 21.). „Ново иак небо и нову земљу по обећању његову чекамо, где правда живи." (II. Петр. 3., 13.). Пит. Како ће се свет иреобразити? Одг. Свет ће се огњем преобразити. „Садања небеса и земља том истом речју (Божијом) задржана су, за огањ се чувају у дан суда и иогибије безаконих људи." (II. Петр. 3., 7.) — (Види: „Једанаести члан вере.") Навешћу нешто из овог „Катихизиса" и о „животу будућега века." Пит. А шта ће бити са неверницима и безаконицима? Одг. Неверници и безаконици биће предани вечној смрти, или друкчије рећи, вечном огњу и вечној муци са ђаволима. „И ко се не нађе записан у књизи живота биће бачен у језеро огњено. И ово је друга смрт." (Откр. 20., 15. и 14.) (Види: „Дванаести чланвере".) На ове речи „Хришћанског катихизиса" додаћу још и речи св. писма. Старозаветни порок Исајија у евојој књизи овако говори: „Јер, гле, ја ћу — т. ј. Бог — створити нова небеса и нову земљу, и што је прије било не ће се номињати, нити ће на ум долазити" (65., 17.), и још: „Као што ће нова небеса и нова земља, што ћу ја начинити, стајати преда мном, вели Гоепод, тако ће стајати сјеме ваше и име ваше." (66., 22.) Новозаветни пак иророк, св. апостол и и јеванђелист, Јован богослов, у својој пророчкој књизи: „Откривењу" — ово казује у глави 21-ој : „И видјех небо ново и земљу иову; јер прво небо и ирва земља ирођоше и мора више нема. И ја Јован видјех град свети, Јерусалим нов, гдје силази од Бога с неба, приправљен као невјеста украшена мужу својему. И дође кмениједан од седам анђела. . . и рече ми говорећи: ходи