Српски сион
Е р . 40.
„СРПСКИ СИОН."
Стр. 697.
А друга је истина, коју може и сме да каже, та: е хоће да је слободно н самостално. Хоће за то, јер је увереио, да као такво може много вихне добра.и корнсти иружити позиву своме, а ио томе и цркви и народу. Нагађања: какви ли ће бити избори свешт. посланика носле евентуалне измене изборнога реда, јесу субјективне конјектуре; али, да су ти избори већ 20 година излив нартизанства и под притиском, то је Факат, то је већ — истина.
Тога притиска, који је убитачап за опште добро, хоће свештеиство да се ослободи, еманципира, рад општега добра. Ако је то „сталешка" тежља, мирном савести потврђујемо, да је — сталежа свештеничког. Ако је то „реФорма у назад", узимамо је иа душу. Јер свештенство извршује акт своје дужности и акт родољубља, кад жели и одобрава, законитим нутем измену постојећег сЛборског изборног реда. Јован Јеремић, парох бачиначки.
на 50-годишњем парастосу Саве Текелије, што га је приредила „Матица Српска" у новосадској саборној цркви 21. септембра 1892. говорио : СЕРГИЈЕ ШАКРАК НИНИЋ
Г92
члан књижевног одељења и књижевног одбора „Матице Сриске". (Свршетак.)
јЈца_Ата је био Сава Текелија „Матици Сри0 ској" као њезин доживотни иредседник и добротвор, колико је користио „Матици" углед, сјај и величина имена Саве Текелије, колико је вредио онај нови дух и правац, што га Је Текелија унео у нашу
највећој материјалпој оскуднци издашнонотпомогао, да је он био онај добри дух и геније сриски који се као председник „матичии" није задовољавао, да „Матица" само књиге издаје и продаје, већ је био замислио и замисао своју постепено спроводио, „Матицу", најпосле, колико је силио морао | да „Матицу" претвори у учено друштво љубити Текелија „Матицу" нашу, кад јој у српску академију наука и уметности. Ко је предао надзор над мезимцем и универ- ! зна, да лп бп наша „Матица" данас и посалним наследником својим и управу завода стојала, да јој није у иајкритичнијем добу свога у Пешти — о томе ја у овој краткој притекао у помоћ неумрли Сава Текелија?! беседи ие могу и нећу опширније говорити, Па за то сви ми, који се око „Матице" јер су о томе, позванији од мене, већ више 1 наше, као око добре мајке наше савијамо, нута пред лицем иарода темељно и оппшрпо : сви, који се данас сретпим осећамо, што говорили и писали. имамо ту леиу и красну напгу културноПа ипак при овој задупшој молитви- 1 просветну кућицу, у којој смо сви своји коју је баш славна „Матица Српска" при- и сви само засвоје иса својима радимо — дуредила у спомен своме најславнијем иреда боко се поклонимо светој сени неумрлог седнику и највећем добротвору народном, Саве Текелије и са грудима нуним најчикад стојим иа овом узвишеном месту, да стије благодарпости кликпимо иа данаши.и у име славне Матице" говорим у славу даи педесетогодишњице од даиа смрти п.енеумрлом Сави Текелији, дужиост ми је, да гове: Слава ти наш највећи предс највећим нијететом и иризнањем речем: ! седниче, слава ти велики паш д ода је Текелија био оиај чврсти и јаки ступ, бротворе — слава, ти славо и дико који је зграду „Матице Српске" у пајкри- наша! тичнијем јојдобу одржао, да је ои онај ве- 0 мезимчету текелијином, а ионосу, узлики добротвор, који је „Матицу" у њезиној даници и утеси нашој, о будимпештанском