Српски сион

С тр . 698.

„СРДСКИ СИОН."

Б р . 40.

васпитном заводу, у коме се из средстава монумеиталие закладе текелијине пристојно издржавају сваке године по 18 одабраних нитомаца, те изображавају своје умове и оплемењавају своја срца, да буду интелигентни, родољубиви и честити Срби — такођер ми није нужно миого говорити, јер свак зна, да је нашем народу Текелијин зав о д у Будимпешти на ј др агоценкје просветно огњиште, најплоднији расадник народне интелигенције и највећп културно-просветни храм, што га је икад подигло српско умље и родољубље, у намери, да роду и народу своме напредак у просвети и култури олакша. Заклада Текелијиног завода у Будимпешти има даиас огроман капитал од близу 250.000 Фор., а за 54 године, од када постоји тај завод, нађоше у њему до данас станишта и нристојних средстава за одржање и своје изображење близу 300 даровитих српских синова, од којих многи постадоше наши први људи у народу и родољуби, достојни имена славнога Саве Текелије! Они, којеје за данашњи дан чувство благодарности одвело у Арад, да по старом српском обичају вином прелију педесетогодишњу раку свога оца и добротвора, неумрлог Саве Текелије, који их је закладом својом изобразио и на ноге подигао, одужиће се над самим великим гробом достојном благодарношћу, а они, који су далеко од тога великога гроба бесмртнога свога и народног добротвора, ускликнуће на данашњи дан тамо, где су: слава ти, в ел и к и н а ш р о д и т е љ у и п л е м е н и т и ранитељу — хвала ти, што си нас закладом својом потпомогао, да. б у д е м о о н о, ш т о с м о ! С л а в а т и и хвала до века! Од свих, до сад поменутих заклада и завештаја великога родољуба народног Саве Текелије имао је и има наш сиромашни народ толике користи и благодети, да је за вечита времена обвезан пајвећом благодарношћу према своме највећем добротвору. Али има једна заклада Саве Текелије, која до сад још није потпуно одговарала оној цели, којој ју је неумрли меценат наменио. То је она велика војничко-свештеничка за-

клада, коју је основао Текелија год. 1838. знаменитим каниталом од 100.000 Фор. на ту цел, да се та основна главница капитализира све дотле, докнепорасте на 1.000.000 Фор. те онда да се од 60.000 Фор. годишњега интереса 20.000 Фор. даје на војничке стипендије, 20.000 Фор. иа издржавање арадског српског епископа, а 20.000 Фор. па издржавање срп. прав. свештеничког семинара у Араду. Заклада је ова до сада само у толико цели својој одговарала, што се из њезиних средстава, почињући од год. 1841. до данас, многи синови бивших српских граничара изобразише у вишим војничким наукама али свештеничким и богословско-просветним целима заклада ова до сада још није одговарала. По рачуиу самога завештача та војничко-свештеничка заклада од 100.000 Фор. имала је норасти на 1.000.000 Фор. за 49 година, ночињући од 1841. год., но пошто се из те закладе на војничке цели почели троншти и дуго се трошили већи приходи, но што је основиим писмом опредељепо било, то ће укупна заклада порасти на 1.000.000 Фор. тек после 7—8 година. Кад дакле крајем овогХЕХ., или бар почетком XX. века иста заклада достигне своту од 1.000.000 Фор., тадаће заклада та потпунце ступити у живот, те ће одговарати и својим свештеничким, односно богословско-просветним целима. А како ?! По што је неумрли Сава Текелија из исте закладе своје наменио 20.000 Фор. арадскоме епископу, само у томе случају, ако ј е православни арадски епископ С р б и н, а других 20.000 Фор. наменио је српскоиравославном свештеничком семинару у Араду — у колико данас у Араду нема српског епископа, а по томе не може бити тамо ни српско-православног свештеничког семинара — с друге стране, по што је арадскоме епискону, бар што се Арада и арадских Срба тиче, законити наследник свагдашњи темишварски срн. прав. епископ, — то ће по измењеном основном писму, после 7—8 година, када ступи у живот цела свештеничко-војничка заклада, ирвих 20.000 Фор., намењених арадскоме епископу, припасти у дотацију свагдашњем