Српски сион

В р . 40.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 699.

темишварском срп. прав. енискону, а других 20.000 Фор. употребиће се па подизање ср пско-пр ав о сл авног свештеничког семинара у Т емишвару, Вршцу или Загребу где св. Архијерејски Синод карловачки за најбоље и најпелисходније нађе. И тако ће, ако Бог да, кроз кратких 7—8 година да ступи у живот најмонументалнија Текелијина заклада у износу од чнтавог 1.000.000 Фор., те ће сва она три историјска сталежа : свештенички, војнички и грађански, а то је пео народ, да ужива благодети какве није уживао до сада ни од једног свога сина и добротвора. И тако ће друго поколење иза смрти неумрлог Саве Текелије без сумње — а тако ћемо можда и ми из првога поколења, после 7—8 година гледати пред собом дивну и радосну појаву: како дух бесмртиога Саве Текелије, и иакон 60 година после разлучења од свога тела, успоставља и из гроба васкрсава можда угаснуту, али нама данас преко потребну костајничку еиископију са седиштем у Загребу, а уз успостављену костајничку епископију, подиже уједио срп. прав. свештенички семинар за образовање свештенства горњо-карловачке, костајничке и пакрачке епархије, у којпма живи готово читава половина нашег народа с ове страие Саве и Дунава.

То друго ноколењс, које ће с радошћу гледати, како се црква и народ, школа и просвета наша у удвострученој мери користи вечитим задужбинама пеумрлог Саве Текелије — гш свој ирилпци ће се знати и хтети у двострукој мери и одуживати блаженој сени тога бесмртнога свога добротвора н генија! А ми, који се за пуна нб века питасмо слатком храном, коју нам у богатим закладама својим даде неумрли Сава Текелија — сетимо се још једном, шта све од њега добисмо и примисмо, проценимо вредност његовог горостасног доброчинства, његових заклада и завештаја, па кад нам сијпе кроз главу мисао, да смо од Текелије наследили можда више, но што и може један н а р о д о д ј е д н о г а ч о в е к а н а с л е д ити, кад прорачунамо, да то наследство од Текелије, у корист наше пркве, школе и просвете иде па мндионе, — онда при крају ове свете, задушне молитве, а свечаном овом приликом, када му држимо недесетогодишњи носмртни номен, уждимо у грудима својим ватрене осећаје највеће и најчистије благодарности према бесмртноме добротвору нашем, Сави Текелији, те му са иуиом душом, а из дна благодарних срдаца својих ускликнимо: Слава ти, н еу м р л и добротворе наш С а в о Т е к елијо — слава ти и „ п-кчна ти палигчтк"!

ЈОШ ЈЕДНОМ „о општем фонду за свештеннчке удовице и сирочад."

Г^Р) И 9^1екао сам и чекао, да који старији брат, од мене бољи, вештији и искуснији, нроговори коју и примети, што нриметити има, на „предлог за уредбу о мировинском Фонду за удовпце и сиротну децу српског православног свештенства у опсегу српске мнтрополије Карловачке," којује „уредбу" саборски одбор у седпици својој, одржапој 26. сеитембра (8. октобра) 1891 год. израдио и у 5. и 6. броју овога цењенога лнста од о. г. јавностн предао, како бију проучити могли они којих се тиче, и како би исту „уредбу" својим примедбама пропратили онн, који о њој мислити и раз-

мишљати хоће и желе. Но у том мом чекању протече ево више од половипе годиие дана, а ја чекапо не дочеках ; а пе знам, да ли бих у опште и дочекао. Па како је настуиило и последње време, јер иам је сабор — тако рећи —- на прагу: то се ево латих иера, да о истој „уредби" напишем, што паписати имам и за пужпо сматрам, пре иего што иста „уредба" па пашем нрквено-иародном сабору расправљена, примљена и узакоњена буде. Ја ћу свој глас подићи, па шат тај глас не буде „глас онога, који у пустињи вапиј е."