Српски сион

С тр . 720.

„СРЛСКИ СИОН."

Б р . 42.

извјсшће тадањег ректора о једној наредби пок. патр. Германа о држању проФесореких конФерендија. Ту биљешку превидио је г. II. М. Па није хтио ни да опази, како се и код те паредбе нешто шарало, те се не може да дозна, да ли је патр. Герман наредио да се држе конФеренције „мјесечне", или „повремене", нли „по потреби"; Осим записника, нсма у' архиви ни многих аката. У пској годпни теку акта овим редом: бр. 2., 11., 16.. . . Ја мислим, да је ту морао некад бити и бр. 1, 3., 4, 5., 6., 7., 8., 9., 10., 12., 13., 14., 15 Куд су ти бројевн, то ја не зпам, а ником не браним ако ће рећп: Уништио их је Герман Анђелић! Ја сам својим очима видио, а показао сам онима., којих се тиче, и оне неуредности по протоколу за класиФикацију и у матици апсолуторних свједоцаба. Концем минуле школске године имали су другови моји, скупа са мном, и доста главобоље због тих неуредности. Сви смо их гледали. Оне се и сад могу видити. Ја пак држим, да их не би смјело бити, за то сам у извјештају морао споменути о њима. Но нисам смио расправљати иитање: ко је починио те неуредности. То питање не спада на ме, нити ја на то иитање хоћу да одговарам. Можда их је починио покојни патр. Герман, или покојни администратор Васидијан. Ја не знам. Но да ли сам ја учинио пријестуи што сам истину казао? Нека суде савјесни људи. 4) Криви ме г. II. М. и због писања о библнотеци. А нисам ништа крив. Рекао сам оно, што сам у актима нашао и својим очима видио. До почетка 1882. године водио је госп. архим. Руварац снисак књига набављених за библиотеку богословског училишта, При одласку своме нредао је он тај списак тадањем архиђакону г. Емилијану пл. Радићу, заједно са кључевима библиотеке, као што је то патр. Герман президијалним писмом својим из Будимпеште, које сам ппсмо цитирао на стр. 15. извјештаја, наредио. У тај сиисак увео је нови библиотекар г. Емилијан пл. Радић течајем 1882. год. још ј ед н у књигу. Више у њега није уводио нико ништа. А 27. Фебр. 1891. ректорат је извјестмо Његову Светост госп. патријарха Георгија, да о књижници богословског училишта никаква списка нема! На основу тога рекао сам ја, да је списак г. архим. Руварца био забачен. Године 1892. нашли смо га.

Да је г. П. М. пажљивије ирочитао оио, што сам о библиотеци написао, не би с.е он у првој линији љутио на ме. На стр. 31. извјсштаја исписао сам ја из службеног акта, који је 27. Фебр. 1891. год. под бр. 116. од ректората послан Његовој Свстостп госп. патријарху Георгију, реФерат о библиотеци. Године 1891. мјесеца Фебруара нисам ја био у Карловцих, још мање на управи овога завода. А та.Да је написано: „нема каталога књига, нема кшига у довољном броју,књиге су даване без икаквих реверза, човек се чу д ит и м ор а или тако ужаеном немар у, и л и већмајош т а к о в о ј б е с а в е с н ости " ... То нисам ја написао. Ја сам то само преписао са службеног акта. Но могу посвједочити, да је горњи опис, у колико се не тиче госп. архим. Руварца, од ријечи до ријечи истинит. Ја знам, да је богословска библиотека добивала неке књиге на дар, знам да је добивала на дар и неке часописе, карловачкој гимназији и богословији слао сам и ја кад сам што иаписао, а слао сам им и „Истину" докје излазила. Слали су још неки, које ја познајем. Али у библиотци нашој нема . свему томе ни трага. То ли јс зар савјесност? Ђаци овог училишта казивали су, да библиотечних књига има у њихових другова? Ко им је дао те кшиге? Гдје су реверзи ? А где су сада те књиге ? Г. П. М. поучава ме зашто нису књиге куповане. Чекало се, вели он, док се доста набере за Миња. Може бити, али о томе нема нигдје спомена. Акта на иротив доказују, да се није то чекало Овда-онда иште се новац за библиотеку, на се вели : треба с т а р е р а ч у н е подмирити и нове књиге куиовати. И поелије тога оиет се ћути. Онда се опет из богословије иште новац, а саборски одбор иште рачуне и спискове. Па и онет заћути. 0 Мињу нигдје ни спомена. Ја не велим да који члан проФесорске колегије није помишљао на Миња, али у нашој архнви пема о њему ни ријечи, све до пред конац 1891/2. школске године, кад сам молио Његову Светост, да се нашој библиотеци даде обилатија ванредиа дотација, или да се исплати оно, што сад можда пије иодигнуто од дотације, како би се можда п Мињ набавио за нашу библиотеку. У осталом да запитам госп. П. М, за што бјежи са правога иитања. Ја нисам расправљао питање: за што нису књиге куповане, на да