Српски сион

С тр . 722.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 42.

садском члан одбора г. Сергије ШакракНинић дана 4. (16.) октобра о. г. На ту пријаву нриспела је од градског начеоништва новосадског званична одлука, која у српском нреводу овако гласи: Бр 120. Од градског начеоништва нрез. ех 1892. СЛ. Кр. града Нов. Сада. Поднесак Сергија Шакрак-Нинића, становника новосадског, којим саопштава, да се дана 12. и 13. октобра о. г. намерава држати у Новоме Саду свештеничка скупштина. 0 д л у ч е н о ј е: С обзиром на то, што се колера у више места наше државе, па и у самом нашем суседству појавила, пошто се ири оваким приликама сви већи скупови и зборови имају забранити, то се ни овај већи свештенички скуп или збор — нити у коме месном локалу, нити и на слободном простору — не дозвољава. 0 чему се градска капетанија и Сергије Шакрак-Нинић доставом ове одлуке извештавају. Градско начеоништво сл. кр. града Нов. Сада, дана 5. октобра 1892. године. • Ч ! Стеван Поповић-Пеција, кр. саветник, градски начеоник. По што се против ове одлуке надлежне политичне власти никако није дало војевати, то је „одбор за припремну радњу" у седнини својој, држаној у Карловцима 5. (17.) октобра о. г. одлучио: да се држање велике свештеничке скупштине до бољег и удеснијег времена одгоди. Да би пак наше свештенство благовремено извештено било, да је држање свештеничке скупштине, по нужди одгођено, ми смо у понедељак 5. (17.) октобра о. г. на брзу руку приредили ванредно издање „Српског Сиона", те смо у ванредном, 41. броју од 6. (18.) октобра о. г. саопштили свем нашем свештенству, да је свештенпчка скупштина, због поменутог разлога и неприлике, на неизвесно време одгођена. Али даће добри Бог, те ће скорим ваљда минути непогода, са које се свештеничка скупштина за сада није могла одржати. И чим то време наступи, „одбор за принремну радњу" сматраће за дужност, да што

пре сазове свештеничку скунштпну, коју паши свештеници тако желлш очекују, да су овом цриликом, ири евем том, што је скупштина за незгодне дане заказана, и што је већ постојао страх од путовања због колере, ипак близу 100 свештеника пријавили уредништву овога листа свој долазак на скупштину, а пријавило би се по свој прилици — и више њих, да иије евештенству благовремено објављепо, даје скупштина за сада одгоћена. Кад се пак у свештенству појављује така жива жеља за скупштину и велики интерес. за свештеничко удружење, које се на ирвој скупштини има спровести — онда се са сазивом исте скупштине, чим боља времена наступе, не може и не сме ни мало оклевати! — (Нов проФесор богословије у Карловцима.) Као што у званичном делу овога броја нашега листа саопштавамо, Његова Светост преузв. г. Патријарх наш Георгије именовао је за привр. цроФесора литургике, омилитике и цркв. појања и нравила на богословском училишту у Ср. Карловцима г. Ј о в а н а Ж и в к о в и ћ а, пароха крушедолског. Г. Ј о в а н Ж и в к о в и ћ (Ј. Д а н иловац) по годинама је млад човек, али је но своме богатоме знању л искуству стекао себи лепа гласа и имена у кругу целога нашег свештенства. Он је један од најсвеснијих и највреднијих наших млађих свештеника. Биојекроз целу гимназију и богословију увек одличан ђак, те је ум свој обогатио знањем, а срце евоје облагородио нлеменитошћу као ретко ко од његових другова. Као млад свештеник написао је многе изврсне расцраве, чланке и критике у бившем „Гласу Истине", у „Срп. Сиону" и у многим другим листовима. „Срнском Сиону" био је и остаје Ј. Даниловац један од најврснијих и најревноснијих сарадника. Његова Светост г. Патријарх наш Георгије, у данашњим приликама није ни могао позвати на богословско училиште врснијег и бољег човека од г. Ј. Живковића (Даниловца). Колико ми познајемо способност и вредноћу г. Јована Живковића, ми можемо с нуним уверењем пророковати, да ће он бити честит, врстан и скроз савестан иро®есор, те да ће са свим лено нристати и достојно место заузети у кругу оних досадашњих честитих и ваљаних проФесора, којима је наша богословија уКарловцима, баш нод мудром управом Његове Светости, усрећена тако, да се