Српски сион

Стр. 718.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 42.

нас хоће да употребе ту реч и у другом (италијанском) значењу њезину, као : 10 тапсо (Н... = „мањка" ми то ? „мањка" ми оно; али се то српски каже: немам то, не достаје ми то и то ; а т а 11 с а г е сП .ч р е г а н г а каже се и згубити надилинаду; тапсаге с!' ап1то == к л о н у т и д у х о м; тапсаге (11 Г е (1 е = не сверовати. — Али који од лоше српске основе „уплив" начинише „уиливисати," они двоструко онаказише ту изводницу или дериват; реч „упливисати", то је такођер мелез, сустримак, 1п1)гн1а: лоша српска основа уплив, грчко-српски наставак с-ати, с а т и и саставни глас и. „Уплив" је лош превод с немачкога е 1 п Д и 8 8;

ДГе88еп, не значи „пливати"ШШ ксћлуншпен, него тећп; па нн слика нливања не приликује, јер се не каже: на „упЈгпву" Драве у Дунав, него на утоку Драве у Дунав, јер Драва у Дунав не „илива" него тече, утиче Ми имамо, према јужноме утјецати, по ксточноме утецати, утецање, утецај, уток и, с тога, место „уплив" И|е 11111 и 8 8 ваља. рећи утецај, а место „упливисати" = 1) еегиИ 1 ев 8 еп треба глаголски утецати; аутокје (Пе тнп(1п 11»', обН а: на утоку Саве у Дунав. — Са овим глаголом нема никаква посла основа: тицати, тпчем, (што се тпче), дотицати се чега или до шта, дотицање. ће се.)

.шкшв ттчш @а㮧@1»а госп. и. м., бившем ђаку карловачке богословије. а сада свештенику у Банату, као иисцу састава: ,,.У обрану уиравитеља, проФесора и ђака карловачке богословије од године 1877. до године 1891." Одговара прота Јован Вучковић.

Ако је ико добивао лекцију: не лажи и не нолагуј синко — ја сам је добивао од престрога свог оца. Он се није освртао на ону: ко истину г уд и, гудалом га п о пр стим а т у к у ! М усадио је у ерце моје љубав спрам истине, љубав толику, да је она кадра одбити ме и од онога, што бих свим жаром своје душе љубио, сам кад би истинито било. Па и кад што нишем, назим увјек на то, да се само о истину не огријешим. II ћорав бих морао бнти кад не бих овда онда видио, да ћу са истином зло проћи, али ипак не могу истину оставити. Нека буде што хоће, само да се ја свјесно ие огријешим о истину. Такво је моје васпитање. Даље ћу још и ово рећи. Моје је најдубље освједочење, да је за све наше болести н а ј б о љ и и н а ј н р е ч и л и ј е к и с т и н а. Док год ми будемо лагали себи и другима, дотле за нас лијека нема. Напошљетку, да речем још једну. По моме увјерењу сваки јавни радеиик ваља у послу свом да је савјестан, сирам својих старијих ваља да је искрен и истинит. Држите то троје на уму, г. П. М., и Ви и Ваш учитељ, па се онда са мном разговарајте, а јавност нека слуша. Не говорим само Вама, г. П. М., говорим и Вашем учитељу, јер и он хоће да има славе и заслуге. Вн сте потппса.ш а он је дао нодатке, можда и новац, Зато се и њему обраћам.

Десетак година има како се о нашој богословији зло говори. Ја сам о њој најмање говорио, далеко сам од ње био. Тек прошле школске године дошао сам у њу као проФесор. Шта је у њој било од како сам је 1880., као ђак оставио, то нисам знао. Чуо сам и читао сам који пут да није добро. Ма оно што се чује и чита, може да буде бесавјесно написано и изврнуто. Но случајем неким постављен сам прпвремено на управу овог училишта. А како сам још на ночетку године предложио бно, да се извјештај о богословији штампа н другови моји тај предлог нрихватили, а Његова Светост наш закључак потврдила, морао сам и извршити оно што сам нредлагао и што је постало за ме обвезним. Пристунајући к спремању матернјала за извјештај, ја. сам се увјерио, да је у нашој богословији било много трулога. А зар сам тад смио, зар сам тад могао и старијој власти и јавности рећи: овдје је све здраво?! Ни као чиновник, ни као човјек, ни по својој дужности, ни но своме васпитању, нисам то смио, нисам то могао рећи. Истину вам велим, снебивао сам се над овим чудом, у један мах и жацнуо сам се био од свега што сам пред собом видио, и можда бих у тај час бацио све на страну па оставио коме мудријем, коме вјештијем, да он пише и говори како зна; али у тај час дошао је у моју собу човјек, о коме рекосте да га ћушам, саслушао је моје јаде, видио све и рекао ми: