Српски сион

Б р . 42.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 717.

мања; и то колико меседа каснија смрт Савина, толико пута. ио 16 Фор. и пеколико новчиКа мања је разлика; тако да умре ли Сава ири крају једапаестог месеца нрве године, разлика би та била само нешто вшпе преко 16 Фор. : за 10 година примила би удовица Савина из мировпнског Фопда 1816 Фор. 67 иов.; Стеванова би иак добила 1800 Фор.

Па је ли ираво Савину удовицу одбити, односно мировиие јој не дати само за то, што ће опа - ие за 10 година дана, него за цело време живота свога само 16 Фор. 67 нов. из мировинског Фонда извућп — више? И хоће ли она тиме. односно толиком свотом за толико оштетити мировински фопд , е ће довести у опасност оистанак истога? ће се.)

(На част Његовој Светости, преузв. госп. Георгију, патријарху српском). (Наставак).

19. Неки мисле да је битисање што и биће, ст. слов гл.гппо, али није тако, јер битисати долази од турске речи битмек, што значи: ги епс!е §'ећеп 7 а битисати ио томе значи уег^ећеп, свршити се, нроћи, нроиасти, на пр. било и битисало, т. ј. било па и прошло, а битисање значи с! а 8 V е г § ећеп. Реч „битисати", то је мелез, сустримак, 1п1)пс1а : турска основа бит, грчко-српски наставак с-ати, сати и саставни глас и: бит-и-сати. Срби узимајући неке глаголе из турскога језика, творили су нх овако: узму турску основу, па онда грчки наставак за нређашње време о =с и српски глаголски наставак а т и, на пр. с е в м е к, севдим: севдисати кога, Н е ћ е 1 а 8 8 е п, ас1ато: ссвднс'о је и бегенис'о је — ; севд и 6 а њ е, Д е г § е §• е п 81: а п с! с1 е г П е ћ е, атог, с1еПс'1ае: севдп, бего, твоје севдис а њ е, убило те моје уздисање ! — ; севдити, П е 1) е 11, а т о = љ у б и т и, миловати: с е вди, бего, твоје севдисање —; бегенисатн од турскога беђенмек, заволети кога, е 1'а 11 е п ћ и с1 е п, р г о ћ о, на пр. девојку, јело какво, свиту или „чоху" : ко кога бегенише, с оним и јегленише (разговара се, заборавља се) — севдис'о је и бегенис'о је —; бојамак, б о ј а д н м : бојадисати, б о ј а је турска реч, <П е Га I' 1» е, с о 1 о г, маз, маст, шара, (особито по југозаиадним крајевима: човек црне м ас т и, т. ј ц р и о м а њ а с т); б ој а дисање или бојење, Да« 1аг1)сп, ПисНо = ма.зање, машћење, шарање; бојадисати или бојити, Гагћеп, Пн§-о = мазати, мастити, шарати; бојаџија или бојадисар и бојаисар, с1ег Гагћег, ПпсЈог ма-

стилац (у Дубровнику) а не „Фарбар" ; — думенисати од думен, турски дммен, које Турци узеше од италијанскога Нтопе, — дум е н, с1 а 8 81 е и е г г и с! ег, § и 1» е г п а с и 1 и т = крма, корман; думенисати, 81;еаегп, §■ и 1) ег 11 о = крмити, корманити; думенисање, (1 а 8 81 е и е г н, ^ићегпаНо, § и1) егпо н аV1 т = крмљење, кормањење; думенџиј а, тур. днменџи, с1 е г 8 (: е и е г111 а 1111 , § 11 ћ е г н а 1 0 Г (п а V 1 8) = к р м а р , К 0 рманош; — јегленисати од тур. ејленџе, е г л е н џ е = з а б а в а, провођење в р е м ен а, — ј е г л е н или ј ег ленџе, с! е г <Шсиг8» сопГаћи1аНо = беседа, говор, разгов о р: и велики ј е г л е н отворише, — ј е г л е-

нисати, 8 сћ \у а! 2 еп, соп^аћи1ог

б е-

с е д ит и, го в о р и т и, разговаратн с е,ј е г л е н и с а њ е, с1 а 8 8 р г е с ћ е и, 8 с ћ \у а 1 2 е п, соп1аћи1аПо - разговарање, забављ а њ е, — јегленџија, с1 е г 8 с ћ \у а 1: х е г, с о и јГ а ћ и 1 а 1; о г = р а з г о в о р а ч , з а б а вљач, и т. д Према томе ноетале су и неке грчке речи, на пр. Хе'.п-ш еХвсфа, т. ј. еХс.ксхх, липсати, \ г егг е с к е 11 , т о г 1 о г: не л и н ш и магарче, док трава парасте; слично и канбнисати, мирисати: миришем; „патосати" = нопод и т и, „п а т о с" (кхт о;) = н о д, н о д и н а, с1 е г 1и88ћос1еп, рау1шеп1ип1, и т. д. За глаголс: лппсати, ц р 1> и , скапати (говорећи о ;кивотии.ама) пмају у нас и речн: мањкати, мањкавати; мањкавање; ит81ећен (уот \чеће), уеггескеп, тог) (<1е ћевИа); с1а8 ит81 е ћ с п (с1ев лчећез), )н о г 8 ћ е 8 Н а е. Италијански рече се то: таисаге сП V Н а, па неки у