Српски сион

Б р . 43.

„СРПСКИСИОН."

Стр. 737.

службу, ијш сам крив што нисам могао рећи, да је иза госп. Радића остало у управи овог училишта све у свом реду?! Мени се чини да нисам ништа крив. Па и ако нисам могао госи. Радића истаћн као човјека, који је новјерене му дужности проФесорске и управитељске у овом училишту вршио најмарније и најсавесније, нијесам инак уз име ]Бегово надовезивао ни оно, што сам могао надовезати на основу баш службених списа. Има службени спнс који даје за право онима који говоре, да је госи. Радић био лош проФесор. У синодским записницима биће доказа о томе, да је г. Радић задавао много посла црквеним властнма баш и у оно доба, кад је био про®есором и ректором, дакле у доба, кад су стотине ђака имале.се на њега угледати и од њега се учити реду, миру, побожности и црковности. Али у извјештају није било ни ријечи о томе. И ипак иријатељи госи. Радића броје већ и длаке на мојој бради у лудилу своме. Да, бјеснило прелази у лудило. Само за што бјесните, кад вам нисам ништа скривио ? Бјесните, и у бјеснилу своме вријеђате правду, пљујете на истину, па чак се и вољи божјој ругате. Па добро, истина је, ја немам дуге густе браде. Ма то још није доказ, да сам ја морао из прстију сисати податке о успјешномпроФесоровању и савјесном управљању госп. Радића са овим заводом. Његово је било оставити доказе о томе, а ја бих их био објеручке пригрлио. Но ја их нисам нашао, а Ви господине свештениче, у мјесто да попуните ту празнину, запињете за моју браду, а чините нешто још и горе, силом хоћете да увјерите свијет, да госи. Радић збиља није био савјестан проФесор! Ијш можда није тако? Ви велите, да је проФ. Радић помогао менн на неком испиту. Покојни патријарх Герман хтео је, велите Ви, срушити ме из црквенога права, з б о г с л а б о г у с п ј е х а. Покојнн Герман, велите Ви, т р а ж и о ј е да ја морам пасти, а, проФесор Радић ме спасао. У кратко, ја, нисам знао, предсједник Герман хоће по савјести да ради па да не ироиушта незналицу у црквену службу. Али, проФесор Раднћ спасава незналицу! Такву сте слику Ви насликали. Кад би та слика била вјерна, покојни патријарх Герман био би диван нример савјесности, а про®есор Радић одвратан примјер несавјесности. Ко не зна, нека учи. Ако ја нисам знао, требао сам пасти. Али ироФесор Радић, у великом милосрђу своме, смииовао се

на бједног сиромаха, макар то било и на штету цркве, којој ће незналица служити. Све једно Милосрђе је ииак врлина. Но кажите Ви мени, или боље, нека каже онај који Вам је дао овај податак о моме исгшту, како ћемо назвати поступак нроФ. Радића, кад је за тога незналицу извојевао, баш из црквенога нрава, еминенцију?! Због с л а б о г успј еха хоће Гермаи да руши, а профосор Радић даје због слабог успјеха еминенцију! Па да црква, гледајући овакву слику госп. Радића какву Ви насликасте, у усхићењу не узвикне: слуго доб р и и в ј е р н и, у малом био с и м и в ј ер а н, н а д м н о г н ј е м ћ у т е н о с т а в и т и ! И ја зар нисам имао право, кад сам рекао, да се у нашој богословији није на ништа пазило?! Ако је истина ово што Ви исприповједасте о том моме испиту, онда зар није наша богословијана ниским гранама била, зар нпје била нанижим гранама од онијех гимназија, у којимавеле да се могао купити испит зрелости и за незналицу ђака, на и за још глупљу животињу? Пред свијетом који има савјести нијесте могли гору свједоџбу издати ироФесору Радићу. А нијесте се могли ни љуће посјећи, но што се побјекосте овом приповјетком. Сретан је онај који је живу главу изнио испод владавине Германове, тако сте рекли, а рекли сте и то, да су проФесори били у ропству под Германом. Па гле, тај љути Герман хоће по правици да сруши једнога незналицу, — али нобјеђује неправедни проФесор Радић и неда оно што Герман хоће! Чудновато је и то ропство. Него шалу на страну, па да Вам кажем, како је било са тимиспитом. Хтио је Герман срушити једнога ђака ма не због слабог уснјеха, већ због другог нечег. А господин Радић је у томе послу одиграо ружну улогу. Прије испита, и ако незамољен, упућивао је тај проФесор тога ђака, да не учи неке партије нз његовог иредмета. Ђак саопћи то другом једном нроФесору, у кога је више вјере имао. Шта су они говорили, то они знаду, но ђак је научио још понајбоље оне партије, које по уиућивању нроФесора Радића није требао учити. Дошао је нснит, покојни Герман дојурио је оно јутро из Новог Сада, ставио се на чело комисије, проФесор Радић је испитивао и питао баш оно што је рекао да питати неће. Ђак је одговарао Покојни Герман се љутио. И он је стављао питања, као н. нр. како се зове Кормчија латински, и слично. Свршио се испит. Ђак пребаци про-