Српски сион

В р . 43.

„СР11СКИ СИО Н."

С тр . 729.

терет с душе и срцу ће вам иа мах лакше бити. Та Госиод вам ето и данас у св. еванђељу вели: „Не плачите!" Но догађај овај еванђеоски изазива у нами и питање : чимеје тај младић заслужио, да му се поврати живот? Христосје обично помагао л.удма, који би показивали тврду веру, и који би осећали и разумели божаственн дар онај, којим су даровани. Ои је излечио десет прокажених, јер беху послушни; васкрсао је Лазара, који је животом својим стекао право, да се назове пријатељем Спаситељевим; излечио је два слепца, јер су исповедали: да верују, да им Христос може новратити вид. Па шта је слично томе учинио младић? Чиме је он заслужио благодат васкрсеља? Једино сузама и вером мајке своје; ради ње сиротице неутешне, повраћен је живот сину јој. Та еванђеље не вели узалуд, да је он био син јединац и да је мајка тако жалила за њим, да су многи становници били учесници у њепој жалости. А осим тога није то једини пример, да је Исус Христос због вере родитеља враћао живот деци. Зар немамо за то примера и у Јајировој кћери! ? На чему нас учи ово еванђеље? За родитеље а и за децу је врло поучно ово свето еванђеље. По вашој молитви, оци и матере, по вери вашој повраћа Бог живот деце ваше! Вами поверава Бог живот деце ваше и као да вам хоћедакаже: „Верујте ви и молите се Богу; са вашом молитвом спашће се деца ваша. Ја ћу вам радо притећи у помоћ, кад ви деце ваше ради приносите такве жртве, које заслужују милосрђа мога." — Да ли је после ових речи нужно наглашавати, како је важан и одличан позив родитељски ! Родитељи, испуњавајте тај позив као што ваља,

н Господ ће све учинити деци вашој! Да усрећите децу своју, васпитавајте их да буду побожни, поштени и вредни; за то вам није нужна красноречивост, ни богатство ни особито образовање, јер Бог није одредио ту срећу само за избране. него за сваког човека и сваки је постићи може. Та зар не наилазимо често да сиромашније људе благосиља Бог добром децом, која бивају радост родитеља им до послетка, а опет с друге стране наилазимо иа богате и људе од положаја, па не налазе задовољства и утехе у породици својој. Примером својим треба родитељи да утичу па своју децу; они треба да су узор дечији. Када се родитељи боје Бога, кад су вредни и за децу своју живе, онда ћемо бити побожни и деца ће наша живети за нас и биће побожна, вредна и сретна. — Но и деца треба да знају, да су родите.љи посредници између њих и Бога, јер Бог због вере родитеља васкрсава дете. Поштујте дакле децо и слушајте родитеље евоје, примајте са радошћу и хвалу и укор њихов, угледајте се на њих у добру, па заслужите, да се и они вером и тоилом љубављу помоле Богу за вас, иа ће вам онда Бог дати све, што вам је нужио за времени и вечни живот. Нека вам је дакле свима свагда на уму прича о васкрсењу сина наинске удовице као сведоџба и иотврда љубави божје према нами и готовости му, да нам у невољама нашим притече у помоћ. А да будемо достојни љубави те, треба да живимо, да се владамо и да васнитамо своје најближе тако, како то тражи од нас света вера и закон божји. С руског из „Хл-квх жизни "

I

(Наставак.)

; 1'1 /Штирске посете не треоа да носе на себи званичан карактер проповеди, у њеном техничком значењу, нити да изгледају као строго религиозни, богослужбени чини, него треба да одговарају захтевима про-

сте етикеције или дружевности; то су иосете одговорног пред Богом руковође ове или оне породице. И премда, због овпх или оних случајних околности, те носете не могу свагда имати одређенн религиозни *