Српски сион

С тр . 750.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 44.

општем, да се прими на сабору новопредложени нзборни ред. Та љубав треба да испуни и већину сабора. Да ли је свештенство на сабору заступљено као сталеж или као „свештенички ред" и „клир", то не одлучује у питаљу о целисходности иачина, како да се бирају 25 сваштен. заступника. А ако је „данашњем напредном и просветном времену" нентто друго свештенички ред или клир, него сталеж, нама је то сасвим право, и немамо ништа против тога, да данашње напредно и просветно време појмове назива својим именима, и речима да даје своје појмове. Али, било да су 25 свештен. заступника у сабору претставниници свештен. реда или клира, било сталежа свештеничког, једно ипак остаје као истина, а то је: да су 25 свештен. заступника у сабору претставници „позива, извесног знања и извесне стручне спреме", претставници клира или свештеничког реда, — дакле претставници свештенства изван сабора; остаје као истина то: да је извесном броју свешт. посланика на сабору смисао и цел та, . . да у сабору ио своме знању и нозиву интересе цркве „боље", заступа, како му то његово „стручно знање и стручна спрема" диктирала буде. А док год то буде истина, биће истинита и потреба, да свешт. заступнике бира само свештенство. Приговор : „да би свештеници и иоред свега тога, што би носланике свога реда тајним гласањем бирали, ипак приморани били свагда онога изабрати, кога буде дотични епископ хтео", грозна је увреда за цело свештенство. Тиме се одриче целоме свештенству и онај мииимум самосталноети, којега тајно гласање у целоме свету омогућава и претпоставља код бирача. Тиме се пориче целоме свештенству и минимум моралне снаге, свести и достојанства и пориче му се нанослетку и минимум родољубља. Хоће ли епископа бити, који ће хтети и имати разлога, да утиче силом своје власти у избор свештеничких заступника, остављамо г. Др. И. В. да прориче, а ми

са своје стране велимо: да ће наше свештенство увек знати, хтети и моћи изабрати за своје заступнике ону браћу своју, у којој буде налазило највише гаранције, да ће у сабору моћи делати најбоље према „смислу и цели", коју одређује п сам г. Др. И. В. извесном броју свештенич. застуиника у сабору. Увреду нанесену горњим приговором нашем свештенству одбијамо тиме, да се свештенство наше неће имати ни потребе, а ни разлога учити самосталности у г. Др. И. В. нпти моралне снаге црпсти из његова извора. Горњи приговор и приговор: даје „јасно и очевидно, да би државна власт, кадгод би јој до тога стало, лако могла преко енископата протурити, да свих 25 свешт. посланика буду изабрани онако, како то она жели и како њен интерес захтева," грозна је увреда и опет и за свештенство и за енпскопат. Шта ће државној власти 25 свешт. заступника на сабору ? Државној власти, која има право потврдити и непотврдити саборски рад. Шта ли ће јој и већина на сабору? Или г. Др. И. В. мисли, да државна власт може усхтети легалним путем протурити у сабору оно, што буде цео св. Архијерејски Синод и цело свештенство сматрало за убитачно но нашу цркву и народ ? Са индигнацијом морамо одбити такав испад на цео епископат наш и свештенство. Јер шта то значи онда? То значи, ни мање ни више, него оптужити, да не рекнемо други израз, целу Јерархију као перФидну и ирема цркви и према народу. Не само то, него претпоставити да је српски народ наш способан и за то, да већину сабора изабере такову, која ће моћи бити тако перфидна према својој цркви и народу, као што се у партајском заносу г. Дру. И. В. привиђа. Такову сведоџбу још нико до данас није потписао овостраном српском православном народу. Ево је данас. Је ли и тиме учињена услуга општем заједничком нам интересу? — — Довађање државне власти, њенпх ипте-