Српски сион

ДОДАТАК К ВРОЈУ 45. „СРПСКОГ СИОНА" 1892. ГОД. Бр. 45. „СРЛСКИ СИОН/'

С тр . 775.

је јереј Петар Ђурић, парох чаковачки и протонамесник, да радњу око оправке тороња на дркви гадекој, на трошак немарне цркв. општине гадеке, на основу прорачуна и плана стручњака, Михајила Алберта из Темпшвара, истоме стручњаку преда и настоји, да се та радња што пре обави. — Одобрење овоенарх. изаслаником, јерејем Св. Дражићем обављене организације црквене скупштине м чанадске задржано је у одвису, док на призив цркв. скупштине м. чанадске против овд. решења, којим је организација наређена, саб. одбор евоје решење не донесе. — Одобрен је избор цркв. скупштине срп. прав. цркв. општине меленачке и конституисање исте. — Примедбе министарства унутрашњих послова у погледу допуне штатута ШиФман-Бибићеве закладе, издате су са свима овопредметним списима конс. Фишкалу с позивом, да у емислу завештајног писма сноразумно са најстаријим чланом Бибићеве нородице, нлем. Митом Бибићем, у погледу жељене донуне мњење и нредлог управи овој иоднесе.- — Није дозвољено цркв. општини варјашкој, да једну црквено-општинску кућу своју прода. — Одобрено је конституисање цркв. скупштине старчевачке. Одобрана је обављена обнова цркв. скупштине карловске у трећини својој. — Уништено је решење цркв. одбора срп. прав. цркв. општине арадске, којим је председника школс. одбора тамошњег са председничког места скинуо и успостављен је исти нредеедник у своје звање са разлога, што цркв. одбор није надлежан, да председника школ. одбора звања лиши. — Пожурен је К. Ст. члан одбора овог, да због почињене незаконитости распуштену цркв. скунштину срп. прав. цркв. општине срн. ченејске реорганизира. — Одобрен је купо-продајни уговор, по комеје срп. прав. цркв општина санадска једну кућу за 1350 Фр. за парохијални дом кунила. — Молба цркв. општине ечканске ради получења државне припомоћи с нрепоруком је спроведена министарству богочасти ијавне наставе.— Одобрени су рачуни неколико цркв. општина, и неколико рачуна враћени су дотичним цркв. општинама, да их но предлогу епарх. ревизора рачуна исправе и по ново овамо на прегледање поднесу. — П. М. — (Распис књижевних награда из Фонда Јована пл. Наке.) „Матица српска" раснисала је из Фонда Јована Наке Б. С. Миклушког за

годину 1893 ове награде, и тражи да се за њих нанишу: I Ова дела: 1.) Роман, драма или ш а љ и в а и г р а, нрипове т к а и л и н о в е л а из сриског живота. — Награда од 50 до 500 Фор. — Рок Петров дан 1893; — 2.) Књиг а з а н а р о д о з а р а ж љ и в и м болестима. — Награда од 100 до 300 ®ор. — Рок Петров дан 1893; — II. За саставкеза „Летонис": 1.) Студија, монограФија или расправа из српске историје; — 2.) Студија или расправа о бројном, привредном и просветном кретању срнског народа; — 3.) Студија или расправа из српске књижевности; — и 4.) Земљоиисна или етнограФСка расправа или путописи по српским крајевима и земљама. — Награда је за сваку такустудију, раеираву или монограФију од 50 до 150 Фор. нрема величини и вредности дела. — Дела на расиисане награде ваља цисци да поднесу анонимно, а уз дело да приложе запечаћено нисмо, у ком да означе своје име и где станују. — Рукописн се не враћају. — Награда се издаје тек онда, кад нисац поднесе дело наштамнано, осим ако с „Матицом" о томе што друго не уговори Нисац је дужан од свога награђенога дела, кад мзиђе из штампе, уступити „Матици" 25 примерака. — Чланци и раСправе за „Летопис", као и награђене новеле н приповетке штамнају се најпре у „Летопису", а иосле остаје право и нисцу и „Матици", да их могу и посебице прештампати. Према количини нреосталога новца „Матица" ће нримати и но вредности награђивати и друга научна, иопуларно-научна и забавна дела и чланке. — (Распис књижевних награда из задужбине Јована и Терезије Остојића.) „Матица српска" расписала је и.з задужбине Јована Остојића и жене му Терезије рођ. Зозукове за годину 1893 награду од 50 дуката за дело: „Историја српске нравославнецрквеу Угарској," с роком до 31. декембра 1893. Осим тога су из ове задужбине, с роком до 31. декембра 1892, расписане ове награде: 1.) „IIсторија српске књижевности за школу", с наградом од 100 дуката; 2.) „Историја С р б а у У г а р с к о ј о д н а ј с т а р и ј и х в р емена до данас", с наградом од 100 дуката; 3.) Расправа о Буњевцима за „Летопис", с наградом од 100 дуката; 4.) Популарна е с т е т и к а з а о д р а с л и ј е Срнкиње, с на-