Српски сион

Бр. 45.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 765.

телиом тајном саветиуку, угарском саборском посланику." Поеле прочитаног најв. отпнса, Његова Светост нреузв. г Патријарх Георгнјо поздравља Његову Еоцеленцију г. кр. повереника барона Федора Николића овим речима: „Пр е у з в и ш е н и г о с н о д и н е к р. н о в е р е н и ч е ! Племеиито, узвишено н милостиво срце Његовог ц. и ан. кр. Беличанства, најмилостивијег Господара и Краља нашег Франца ЈосиФа првог, било је свагда, иа и данас је извор неиспрпиме милоети по свету правосл. цркву нашу и верно одани му народ срнски. Поред небројепих доказа највише милости, са којима је св. правосл. црква наша п народ српски, као топлим и неугасимим сунчаним зрацима обасипан бивао, блиста се ево и овиј данашњи свечан чин, који је Његово Беличанство милостиво одобрити изволело. Па као што је свагда, највишој милости Његовог Беличанства верпо одани му народ српски, са благодарношћу, непоколебимом верношћу и лојалношћу на сусрет излазио, тако и овом пригодом сакуиљени епископи и заступници народа српског, благодаре у пајдубљој понизности па превншн.ој милости овој, по којој нам се дозвољава ванредни овај саборски састанак, ради урећења и унапређења црквено-иародних просветних и Фундационалних потреба наших. Па као и1то смо свагда, на нашим саборима, са највећом готовошћу и дубоким поштовањем заступницима Његовог Беличанства иа сусрет излазили, тако поздрављамо и на сусрет излазимо и сада са неограниченим поштовањем и новерењем Башој Преузвишености, као кр. новеренику, препоручујући себе н свој рад високом благоволењу Башем. А сада ускликнимо сви једнодупшо из дубљиие душе наше: Да живи Његово ц. и ан. кр. Бел и ч а н с т в о м и л о с т и в и и д о б р и н а ш К р а љ Ф р а н ц - Ј о с и ф п р в и ! Д а ж и в н Његова Преузвишеност кр. новер е п и к б а р о н Ф е д о р Н н к о л н ћ о д Р у д н е! — Ж, и в е о !"

На овпј поздрав Њсгове Светости одговорпо је г. кр. повереник на срнском језику овако: „II о ш т о в а пи С а б о р е! Његовог царског и апостолско-краљевског Беличаиства пајвише решење, које сам ја с пајдубљом поданичком оданошћу нримио, даје ми ирилику, да Бас преузвишени, нреосвештена и поштовапа господо са овог места с радошћу опет иоздравити могу. Премилостиви Господар и Краљ иаш благоизволео је ево опет дати јасиа знака очииског старања свога, дозволивши најмилостивије, да се овај поштовани Сабор сазове, да законито делање своје настави. Леп и велик, али и пун одговорности је задатак, који овом ноштованом Сабору иредстоји у ногледу уређења црквепих, школских и закладних одношаја српске православне карловачке митрополије. Уверен сам, да ће поштовапи Сабор решењу овог великог задатка приступити с озбиљном одлуком, да унапреди иитересе српске иравославне цркве и школе и да иоложи чврст темељ здравом развитку автономног црквеног живота. Призивајући још благослов свемогућега на Ваше деловање, проглашујем српски народно-црквени Сабор отвореним. Његово цесарско и апостолско краљевско Беличанство наш најмилостивији Господари Краљ Франц Ј осиф I. цар Ау стриј е и тд. и апост о л ски кр аљ Угарске, Хрг.атске, Далмације и Славоније — да живи! Живио! Коначно ми је част поштовани сабор позвати, да оверовљење на међувремено упражњена места изабраних заступпика, а за тим избор саборских бележника с обзиром иа §. 3. одпосно према §. 13. саборског устројства, предузме и што скорије, а најдаље за три дана, ако је могуће, обави". После овога говора г. кр. новереника, који је са пажшом и донадањем саслушан, кр иоверенпк, праћен члановима деиутације, која га је у саборнпцу позвала и допратила — оставља саборску дворану, а патрпјарх са г. г. епископнма нспратив кр. иовереника до врата саборнице, враћа се, заузима своје председпичко место, те пре свега саопштава сабору, да су за време од годнне даиа, од када је сабор своје