Српски сион

С тр . 762.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 45.

гоцено, кад се сваки дан очп у очп сукобхава са неодоллпшм Фактима вере, која трнљиво сноси сва искушеља, која савлађује све тешкоће, која остлје тврда и пеноколебива у свима превратпма живота опога који истинито верује. Огромна разлнка међу опима који верују п који пе верују, пзлази пастиру иред очи у свој сили својој, кад паилази на случајеве тешких искушеп.а, која су постигла овог или оног парохијаиина његовог. Међу нашим простпм народом, особпто међу остарелим сеоским женама, које нроводе цео свој живот без роптања у великом и напорном труду, имајући у својој простој, искреној вери једипи извор утехе и ободрења. можемо се често сусрести с особама, у којих је духовна смерност тако јака и уједно духовно гледиште тако јасно и просто, да се у разговору с таким људима можемо научити истинској хришћанској мудрости. Ванредну свежину и чистоту религиозпих мисли пе ретко сретамо у нижим слојевима парода, где наилазимо јопт на приличан број ноштеиих и духовно ненокварених људи, где семе еваиђеоске истипе иада па добру земљу п нронзводн свој илод слободно, без сваких страних ирепрека, и плод тај бива каткад веома бо1-ат и необнчаи. С таким људима иматн носла при посетама у њиховим домовима, корисио је и поучио п за оамог пастира. Њихова детињско-нроста вера заиста. је сама собом узвишепа и дирљива појава, особито кад се иста упореди са хладиоћом у религији и софистичким погледима о њој многих, тако званих образованих људи. ж.) Јављање еванђеоске истине онима, који ие могу присуствовати при општем богослужењу, као: немоћним старцима, богаљевима, који не могу ходити, болесним и физички слабим људима, које ие треба иикако остављати без редигиозие утехе и поуке у вери и животу хришћанском. з.) Неговање и одржање једнодушности међу паством. Пастпрска је носета једно од пајмоћнијих средстава за буђење и развитак духа јединства у друштву или парохији. Тај зпачај посете може се још даље раширити. Пастирска

је посета средство за религиозно уједињен.е народа, и то за сталпо и темељно уједињење, које даје силу и трајност сваком другом нолитнчком или друштвеном јединству. Познато је, каква је снажна спојна снага лежала н лежп и дапас у иравославној вери у иогледу развитка руског народа. Но још силнији иример показују Јеврејп, који, изгубивнш нолитичку самосталиост, готово кроз две хиљаде година, расејани но целом свету, живећи ири врло разноликим условима и приликама —- ииак сачуваше и чувају и дал.е своје особене народие ц])те, чему једпно имају да благодаре беспримерној у историји вериости према закону својих отаца. Пастири који иренебрегавају обвезу да носећују своје иарохијане, чуде се по кадшто, кад виде да им се паства поред свега труда и старања ие само не умножава, него се у свом саставу сваком годииом све већма умаљава. Кад свештеиик занемари своје посете код парохијапа, може лако да се увуче међу н.их расколииштво и сектантство, на их одвуче за собом. Главне неугодности, које су спојепе са иастирским иосетама, јесу ово: што губп много времена, што мора да потчињава себе иитересима делова на уштрб целине, и што не може довол.но да усредсреди своје мнсли па нредметима, који више иута ишту особите пажи.е и старан.а. Напрема поменутнм пеугодностима треба бити опрезан и старати се. да се те иезгоде по могућству савладају. Прелазећи па практична упутства у погледу пастирских посета, сматрамо за дужност у нанред рећи, да при испуњавању те важие обвезе више има значаја здрави разум, сопствена увиђавност и искуство, него ма какви савети са стране, јерје то предмет врло опсежан и разностручан, а ванредпо су разнолики и услови и ирилике, у којима настир находи себе и своје парохијане у време својих посета. Свештеник, кад дође у нову парохију, треба да сматра за прву своју дужност, да за што краће време посети све своје парохијане, да се с њнма што ближе позна. Ни једап дом — иа ма то била и јадна колеба — не сме свештеник да изостави