Српски сион

С тр . 804.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 47.

бенице свештеничких удовиде Марије ГрујиК и Љубице Грујић из Мола, које моле, да им сабор као сиромашним удовицама одреди ирипомоћ из јерархијског Фонда. — Издајс се петицијоном одбору. — За тим приказујс протест бирачког збора цркв. општине у Печки, којн је издат одбору за дневни ред. Прелази се на расправу: мировинскс уредбе за свештеничке удовице п сирочад. На 30. §. исте уредбе г. нрота Д. Нрица предлаже: Да би овај мировински фонд могао одмах у живот ступити, желети је, даностојећи фондови у архидијецези, у еиархији бачко.ј и накрачкој и сви остали фоидови , који би у иојединим еиархијама ностојали, своје капитале у овај фонд унесу, што би служити имало за основу овом мнровинском Фонду. А док овај мировински фонд не достигне ону висину, да буде кадар све доспеле мировине потпуно помнривати, даваће му се годишња евентуална прнпомоћ из јерархијског Фонда према исказаној потреби, што ће се у саборски прорачун увршћивати. Парох М. Живковић говори против наређења овог §. и то чини као члан архидијецезалног евештенства. Фонд у архидијецези једва подмирује нотребе саме архидијецезе. Уз то има ту завештаја, који су намењени само том Фонду. Тако је и патријарх Гермаи оставио 20 000 ф . условно само архидијецезалном свештенству. Међу тим временом ће тај фонд и онако нрипасти општем Фонду, кад садање удовице изумру, а нови чланови и онако не ће пристунитн. Г. барон Јов. Живковић мисли, да би овај сабор био у нраву изрећи, да се ностојећи мировински фондови спајају са општим фондом, који се оснива, тек онда, ако би се предходно еаслушале, те саизволу своју дале дотичне управе поменутих Фондова. Но тешкоћа је и у томе, што се у истим Фондовима садрже и некоји завсштаји, а ти се од праве цељи своје ни но што не могу и не смеју отуђивати, јер се безусловно мора поштовати воља дотичних оснивача. И он сам мисли у сиомен свога иок. брата ТеоФана — учинити нешто у корист свештенства горњо-карловачке епархије, али не би хтео и допустио, да његову завештајну намеру неко други измењује — за то предлаже, да се поједини спархијски мировински фондови слију у општи мировински фонд , али завештаји да остану са свим интактни. Г. Ђ. Ђурковић наглашује, да су по-

етојећи еиархијски мировински фондови нриватна својина дотичних свсштеника, који су их основали, односно, који их сада у рукамаимају, па за то у опште не може бити говора о сливању тих Фондова у оишти митронолијски мировински фонд , дотле, док се у томе не би саглаеилс управе тих Фондова. Предлог г. Прице је н с нравног п с Формалног гледишта по еве нсуместап, јср у закон и урсдбу нс може нн доћи израз „желети је." Он нредлажс, да ее овај § еа свпм изостави, а унрава народних фондова, која ће унравл.ати са тим онштим мировинским фондом , нска се уиути, да ступи у преговоре са уиравама појединих епархијских фондова, на да то иитање практичним путем реше. Г. С т. Михалџић је такођер за то, да ее тај § са свим изоставн. Г. Д. Стаиковнћ наглашује, да је предмет о сливању дотичних Фондова једноставно ствар проведбе, о којој се има сама унрава старати. Његова Светост г. Патријарх је мишљења, е је најбоље узети, као и да не иостоје у појединим епархијама мировински фондови за сввштеничке удовице и сирочад. Главно је, да у смислу нредложене уредбе сваки свештеник мора бити члан општег мировинског Фонда, а хоће ли иоједини енархијски фондови приетупити и елитн се са онштим фондом, то ће се видети тек кад се Формални преговори са управама тих Фондова спроведу. Он мисли, да г. Максим Живковић није могао и не може говорити у име целог архидијецезадног свештенства, односно оних свештеннка, који су чланови архидијецезалног мировинског Фонда, јер тешко да има иуномоћ од тога свештенства, а није га то свештенство ни на сабор послало. После дуже дебате решено је, да се §. 30. 31. п 33. на ново редигују, према иредлогу г. барона Ј. Живковића, који гласи: Да управа Фондова ступи у преговоре с појединим управама Фондова, те ако ове пристану на иретапање? онда да се то изведе. Уједно се наређује, да барон Живкови!), Станковић, Прица и Ђурковић на ново редигују ова опредељења Што ее тиче припомоћи из јерархијеког Фонда, решено је, да ће мировински фонд евентуално добијати из јерархијског Фонда како то сабор у евојем прорач^ пу одредп. Уједно је решено, да се но ново узме у претрес онај параграФ, који говори о прирезу цркв