Српски сион

Бр. 47.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 803.

I® Ш ЈШМШЈј, €В. САВА БЈ1АГ0СИЉА СРИЧАД.

Велик је данас број слика пз српске хисторнје, којима се српска кућа може украсити, али ни једна ннје тако значајна, као најновија слика српског сликара г Јаор1>а Крстића, коју је он насликао но налогу сриског министарства просвете у Београду. Сликама и иконама ноклањала је од вајка^ да св. православна црква велику иажњу, и у нрвим зачетцима хришћанства били су манастири сликарске радионице, а калуђери сликари, који су кичицом на платну изводили слике светитеља и угодника божјих. Тим и таким сликама украшавале су се и сриске цркве, а за време славних и иобожних Неманића сликали су калуђери — сликари слике ио дуваровима црквеним, а ко је имао у рукама Каниц-ове „Византијске сноменике'' знаће: којим маром, којом љубави и вештином они то изводише. Свеци н угодници божји из оног времена, били су свеци целог нравославног света, њих су славили, њима се молили Грци, Руси, Румуни, Јермени, Бугари итд. Славили смо их и ми онда, ну ми данас елавимо још и свеце, које не славе други нироди; славимо свеце, који су нас загревали, не само св. православљем, већ и Српством. И данас када народи негују своју народност колико и веру, када величају борце за свој народ, као што некад величаше мученпке за веру Христову, морамо се ми са још већим ноштовањем сећати оних Срба, који већ нре 600 година неговаше у нашем народу п православље и Српство. Па ко ту најире да не помисли на српског првосветителЈа св. Саву'? Сећајући се бегства малога Растка из царског двора 11 сакривања у црквени звоник — који

Словесв твоихТ) учешем-в церковБ сербска украсисн. Србин да не поднесе жртава за своју веру? С!ећајући се његових бораба око оснивања независности српске цркве — који би свестан Србин могао да не норади око унанређења своје народности? Св. Сава био је идеал наших отаца, који н нод Турцима веру одржаше, он треба да нам буде идеал и данас, када се многима не допада не само св. иравославље, већ ни наше Српство. Свакоме Србину треба да увек лебди пред очима пожртвовање .св. Саве, сваки треба да од њега иште благослова, за ону нлемениту цељ, којој је он сав свој жнвот посветио. С тога се нн којој слици толико не обрадовасмо, колико овој срнског сликара КрстиКа. Леп је то призор видети, како на дан св. Саве српски свештеник благоснља школску младеж! Још ленше је видити св. Саву, где бкагослов дели своме народу! Сувише се немоКнп осећамо, када би хтели иза нохвалних изјава срнских стручњака сликара Валтровића и нротс Стокића, да и ми ову слику хвалимо. Доиста је то, што ће Србин у овој слици наКп један вештачки производ нрве врсте, производ пред киме се може свемогућему Творцу иомолити, и пренети у времена славних Неманића! Па за то иде признање г. Петру Николићу, што је он на се нреузео ту тешку задаћу те пресликао н умножио Крстићеву слику и тако дао нрилике, да се овом сликом може украспти свака боља српска кућа, школа и црква. Широка је аршин, а висока аршин и но, уоквирена је у позлаћен широк оквир, те ће и с те стране сваког задовољити. —

VII. СЕДНИЦА.

Његова Светост, нреузв. г. Патријарх Сриски Георгије као председник сабора отвара саборску седницу у х / а 11 сата нре подне и наређује, да у данашњој седници записник води перовођа г. МанојлоГрбић, а говорнике да

2. (14.) новембра 1892. бележи иеровођа г. ЈГазарОбреновић. За тим позива неровођу, да нрочита занисник прошле саборске седннце, који се без нримедбе оверовљава. Председник-Патријарх приказује сабору мол-