Српски сион

О тр . 798.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 47.

ва аа успех државног живота. Гледајући са световиог гледишта на народне интересе и па иојаве нашег сувременог народног живота, ја се не устручавам да јавно кажем, на против осећам да ми је дужност да јавпо кажем: Ми као иарод идемо иазад ио свима по.кнма јавиог живота. Узроктоме назатку ие лежи у политичким партијама. Узрок томе лежи у ошптем моралном опадаљу нашег народа. Морално опадање народа нашег дошло је као неизбежна последица тога, што се у народу нашем вера у Бога гаси. Треба настати да се народу вера врати, и у вери ћемо добити живи источник за морални нренорођај народни. Једини је Господ Исус Христос кадар да из срдаца наших изагна онај нечисти дух себичности, коме је име Легион! С крстом Христовим и у име Христа свештенство српско треба да предузме прави и нови крсташки ноход противу пакоети, небратства, лажи, клевете, иемилосрђа, нечистоте срца и душе, похотљивости, грамжљивости и свих коликих савезника и слугу опога нечистога Легиона, који иас је саилео, нашавши иас без заштите божје, коју смо ми сами у лудом поиосу иашем одбацили. Да свештенство тај крсташки поход изведе успешно на корист народа и на славу божју, нужно је, да црква и држава учипе све што год могу, да сви борцп буду слободни од бриге за материјалпи опстанак свој н својих, и да имају што савршеније духовио оружје. ГБима пал.а да се боре пе само за вечпи живот душа хришћапских, пего и за повраћај моралнога здравља свега народа српског. Онн управо имају да се боре са смрћу и да од ље

отимл.у народ свој. Наравно сви световни услови сами но себи нису довољни, и нрава се победа задобити може једино, ако се срца наших свештеника у истиии расиале љубавл>у Христовом те да и сила Христова с њима буде. Али тек материјално, морално н интелектуално стање свештенства, по моме пајдубљем уверењу, предмет је, који захтева и заслужује неодложну пажњу цркве и народа српског. Ако главари црквени без даљег оклевања учине своју дужност, ако евештенство нокаже да је свесно својих великих и у истини светих дужности, ако с поуздањем у помоћ Господа Исуса прионе да оживи веру у народу српском, — онда ће народ српски, оздравивши морално, ући у нову еру нанретка, среће, можда и славе. Без моралног нрепорођаја животворном вером у Господа и Спаса нашег Исуса Христа, народу српском може се наћи гроб, али му нема васкрснућа из гроба. Све друге методе, сви други системи иолитичког лечења само су узалудне дангубе, којих нравн резултат не може пишта друго бити, пего још пижи пад, још већа забуиа, још веће беде и невол>е. 0, да би Госиод дао: да- српско свештенство пред величином овога светог пародног свог задатка осети у себи тоилу струју оне велике л>убави, којом је Госнод Исус Христос род човечји љубио, и да би нрепуло на рад с нуиом вером, да Господ може све, и да је вољан да кроз верне своје слуге и чудеса чини, па да с ивице гроба у живот иовраћа и па престо славе посађује народ, који је иекад кадар био да и иебу даде једног светитеља, какав је срнски св. Сава!

Ш ® -ЗВД Д © 'Г\ ако ће се питање саборског изборног ј »еда за који дап у сабору решавати, и како се томе иитању особита важност за нашу автономију иринисује, нотребно је да кажемо и ово: У нашем автономном животу бивало је доста неконсеквенција, бивало је довољно

протусловља. У автоиомним уредбама такођер. Још иисмо сазрели за логику. Јер ево и у пајновијем покрету и у свима резолуцијама и протестима одржаних зборова против „устава," избија једна очигледна иекосеквенција, баш с' обзнром на саб.