Српски сион

С тр . 836.

„СРПСКИ СИОН."

Вр. 48.

шем, пего су п цркпи иашој наиели голсме штете. Госнода на цротивној страни пребацују нашем свештснству, нарочито вишем, да није самостално, да је попустљиво нрема државној властн, с тога да световљаци морају задржати нревласт у цркви, јер ће они у часовима опасности штитити и заклањати и цркву и свештенство од навала владиних. Господа са противне стране сигурно не броје међу такве јунаке и нас световњаке, који седимо на десној страни овога сабора, него само себе. Ну није лепо нити за појединце нити за странке, када сами себе хвале. Међу тим либерали су већ показали какви су момци на мегдану: није ни долазило до борбе, довољно је било, да се министар на њих намргоди и они се очистише са мегдана ; радикали су мало млађи, они треба тек да докажу, да ли ће бити у таквом нослу бољи од либерала. Ми умерењаци идемо за тим, да се споразумемо са нашим свештенством у пословима црквеним, те да заједнички с њиме уклањамо од наше цркве сваку могућу сметњу од стране владе. Али господо, будимо пре свега праведни. Ако игде има слободе вероисповести, то је заиста има у нашој монархији; нити угарска нити хрватска влада не чине нама никакве сметње у цркви. Ја сам уверен, да би се обе те владе радовале, да дочекају једном да смо се ми споразумели и цркву нашу у правилан колосек поставили, као што би се тому радовао сваки нрави члан и пријатељ нашега народа. Сад ћу да се обазрем на иредлог дра Илије Вучетића, теодмах изјављујем, да га не могу ирихватити. Др. Илија Вучетић или је за преинаке у ностојећим уредбама наше цркве или је за бШив (]ио. Ако је за 81а1п8 <]ио, онда је требао предложити , да садашње стање остане иетакнуто и предлог одбора петнаесторице да се уклони са дневног реда. Ако је за преинаке, а не слаже се у том погледу са предлогом одбора петнаесторице, онда су он и његова странка требали донетн своју основу у погледу преинака. Он је суделовао у одбору иетнаесторице и имао за то довољно времена. Кад нису то учинили, онда им је отворено поље, да при специјалној дебати

иредлога одбора пстнаесторице стављају своје исправке на дотичним местпма. Било би сасвим неонравдано п неправилно, дч_се предлог одбора петнаесторице, без икакве дебате о томе нредлогуу сабору, повраћа истбм одбору петнаесторице, да га он сам преради. Ја нпсам суделовао у одбору петнаесторице, али сам уверен, да је он свој предлог по својем најбољем знању за сабор прпредио п да он не би могао друга предлога доиети, иего што је овај, који стоји на столу куће, докле год у генералној дебати не чује, шта се томе предлогу замера и шта би се у њему имало исправити. Из тих разлога не могу Вучетићев предлог нримити. Напокон нека ми буде дозвољено, да своје мишљење изјавим о предложеној основи одбора нетнаесторице. Не ћу се упуштати у претрес, који је одбор био надлежан, да донесе такву основу, да ли стални саборски одбор или одбор иетнаесторице, нити ћу сада о томе да трошим речи, да ли саборски одбор има права иницијативе стављати иредлоге за уредбе; то су данас узгредна иитања, која немају важности за озбиљне људе, то су Формалности, о којима се данас могу овде нрепнрати људи, којн бегају од ствари. Предлог одбора петнаесторице стављен је у сабору на дневни ред; сабор је без сумње надлежан да га реши. Одлучно је питање, је ли тај предлог потребан и је ли добар. Данас постојеће устројство општина, епархија и митрополнје има великих мана и недостатака, које треба исправити и ноиуннти; многе еу уредбе само прнвремене, треба на њихово место донети сталну уредбу. Садашше уредбе постоје чеке више а неке мање од два децеиија. Довољно времена, да се стече искуство о томе. какве су и учему треба да се поправе и допуне. Према свему томе ја тврдим, даје крајње време, да се ностојеће уредбе подвргну ревизији и да се донесе стално устројство у нашој цркви За то је установљена пернодичност нашега сабора, да ирема стеченом искуству, мане у спољапш.ој управи наше цркве иоиравља а недостатке доиуњује. Ко се таквом нословању противи, тај највише ради иротив установе, да се наш сабор периодично састаје, а ко хоће да данас постојеће уредбе остану такве, какве су, тај хоће да одржи нровизорно стање у нашој црквн, тај хоће, да државна власт не врши само врховно право над-