Српски сион

С тр . 848.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 48.

ГОВОР ЂОРЂА СТ. БЕКИЋА иОСЛАНИКА ИЗБОРНОГ СРЕЗА ЦРЕИАЈСКОГ држан у седници срп. народ. цркв. сабора у Еарловци 10. (22.) новембра 1892. Славнн саборе! Из пуно значајне беседе којом је Његова Оветост отворила саборске седнице, а тако исто из беседа мојих претходника могао је свако стећи уверење, да стојимо пред задатком, какав није предстојао ни једном сабору до данае, да треба да решимо питање, које засеца унраво у сам живац нашег народно-црквеног автономног живота, атиме инашег народног развоја и оистанка. У томе слажемо се, Богу хвала, сви без разлике. Исто тако осећамо па и признајемо — неки отворено, неки околишем — да је зло овако како је данас у нашем народно-црквеном животу, да тако не може и не сме даље остати, те да нам према томе треба тражити лека, који ће што боље, што пре и што сигурније помоћи. Но док се слажемо у признавању зла, које нас на народно-црквеном пољу од дана до дана све то већма слаби па и потире, разилазимо се у распознавању, одабирању и примени средстава за његово видање, све с тога, што не залазимо на праве узроке наше недаће у народноцрквеној автономији, и што и тамо где су нам ти узроци знани, не повлачимо отуда логичне конзеквенције за свој рад и поступак. (Гласови: тако је!) Славнн саборе! По мојем осведочењу потиче сва наша невоља у области наше народноцрквене автономије пре свега отуда, што нису правилно и доследно омеђашени делокрузи оних чинилаца, који су на том пољу по природном и писаном закону меродавни. Овоме је узрок, што код повлачења те међе нису уочена и доследно спроведена она основна начела, која ако не уважимо, можемо имати сваке па и свакојаке народно-црквене организације, само не оне, која одговара духу св. матере цркве православне и на том ,духу заснованим вечним и непроменљивим п с тога неприкосновеним стожерним црквенлм законима, али која се исто тако не противи ни суштини духа народна, како се овај исказује у потребама, које се на свиколиким огранцима живота народна

указују прама посебним приликама у народу и општим приликама времена и културна развоја у њему. (Одобравање.) Отуд сљеди, да ћемо се испод данашњих заплета и њихових опаких иоследица само тако без већих трзавица моћи ослободити, ако се о поменутим основама искрено посаветујемо и ако у опште темељно, без нредрасуда и с највећим самонрегором изнесемо истините узроке тих заллета, јер ће онда у проеуђивању наших народно-црквених послова нестати оне разлике у претпоставкама, која поједине синове народне код најбоље намере заводи на странпутицу, дочим је другима леп изговор за странчарење, па ћемо и боље и брже залечити оно зло, са којег смо на народно-црквеном пољу доспели у положај, о којем нико не може и не сме с разлогом тврдити, да је по цркву и народ користан и да ће им буди какве користи и у будуће донети. Славни саборе! Нек ми је дозвољено, да о том нашем заједничком злу и начину његова лечења изнесем своје назоре. Сви ми знамо и признајемо, да су у нашем народно-црквеном организму три кактора заинтересована, а по том и меродавна, а то су: јерархија, народ и држава. Према томе ова три Фактора морају имати јасно одређен иоложај у сређивању и вршењу наших народно-црквених послова. Тај се положај исказује у њиховом логично заокруженом правном делокругу, који је условљен природом тих Фактора и законим односима њиховима између себе и спроћу наше народно-црквене автономије. Према томе ће и наше држање у ствари овог народно-црквеног устава зависити поглавито од тога, како ми судимо о тим Факторима и тим њиховпм односима. Славни саборе! Ја ту судим са овог гледишта. Држим и убеђен сам, да наша народно-црквена автономија нити има, нити може, нити сме имати или добити тај смер, да у цркви регулише и обезбеди одношај јерархије спроћу народа или обратно, или чак да помогне којем му драго од тих Фактора, да на рачун другога дође до неоправдане власти, или превласти, или да законске односе замени самовољом. То, како рекох, бити не може и не сме. (Тако је!) Ја сам тог осведочења, да наша народноцрквена автономија има и мора имати тај смер, да регулише и обезбеди одношај оних Фактора