Српски сион

Б р . 48.

„СРНСКМ

СИОН."

С тр . 853.

нравком садашњег изборног реда ио нама жели остварити. (Живо одобравање.) Иоштовани г. др. Полит, свратив на наше страначке прилике и такозване протесте нротив овог устава, говорио је о демагошкој љусци и језгри автономног инстикта, нодразумевајући под нрвом нознате зборове автономне левице, а под дру]'ом зборове својег кола. За мене ти зборови нмају 110 свему исти значај и отуд исту вредност. Каква љуска таква и језгра. Слика г. Полита о језгри и љусци одговара савременим ириликама иотпуно, јер је одиста и овде у сабору демагошка љуска опасала језгру автономног инстикта његова друштва, које мисли да оно води, а овамо га љуска носи, у чему ће и бити узрок да они од језгре у сабору и изван њега шире идеје те демагошке љуске и да се и једни и други слажу у негацији. (Тако је!) Др. М. Полит: За што ? Ђ. Ст. Бекић: За то што тиме хоћете да оборите овај устав. А кад бисте у томе успели, ви ћете но сабору одмах продужити борбу и власт у народу, која се борба овде само нрнтајала. Да сабору ту борбу олакшате, унели сте агитацију н у овај сабор, и надмећете се сада у томе на штету народне ствари. (Живо одобравање.) Колико иначе ти зборови вреде, доказују најбоље садржине на њима донесених одлука, Јер ето н. пр. збор панчевачки тражи да се устав одбаци и да се чувају автономна права народна, а заборавља на своје дужности, јер онде и данас још није снроведен — краљевски рескрипт. Бечејци бране „крвљу стечена" права, а туже се против својих рођених автономних органа — државној власти ! Ту не треба коментара. (Тако је !) Против главног смера овог устава, нротив његове језгре, коју сам напред обележио, слушао сам помињати као најиретежнији нриговор, да се њиме отварају широм врата утицају државне власти на наше народно-црквене нослове, те се с тим у свези од нас тражи гаранција иротнв тога, и ликује се што власт државна вели, да Ке за случај неуспеха по овом послу остати све по староме. Славни саборе! У овом приговору видим ја тек само голу, ничим не поткрепљену н за то ружну подвалу, којом се рачуна на лакоумност и раздражљивост масе, али не треба заборавити, да сумњичењу прибегавају Ламо они, који или немају разлога, или се боје исте изнети, (Тако

је!) Осумњичити можете све и свакога, али ко то чини, треба да зна, да је та работа знак одсуства морална интегритета и предзнак реакције, и то не само црне, него и црвене, оне, која ио неком начелу све руши, јер не уме ништа да зида, па напокон и оне беле, која се свему чини невешта. Такве неосноване приговоре не сме нико чинити, ко пази своје, а штује уверење и поштење другога. Најмање би смели такви нриговори да се чују с оне стране, која се и сада јуначи спроћу јерархије, а која је нред избор с-адашње наше црквене поглавице без икаква разлога на перо данашњег протнвпредлагача дра И. Вучетића позивала јавно власт државну, да учини безакоње. Др. И. Вучетић написао је г. 1890. дословце ово: „Ако статут ког је сабор од г. 1885. израдио и на нотврду ноднео, не одговара назорима владе, то би се и са неким мањим изменама могао потврдити, и саборско устројство потврђено је са неким изменама". Ко, славни саборе, као посл. Вучетић ово исповеда јавно у партијском органу, овако гласно од власти државне тражи октројку, такав нема нрава тужити ни оне, који одиста греше, а у толико мање сме нанразно сумњичити. (Живо одобравање и гласови: жалосно!) Жалосно је, да страначка страст појмове може дотле помутити, да се извесни радују изјави државне властп, да ће у случају неуспеха све остати по старом. Остављајући на страну све друго, питам: што би власт државна требала да жури успех у овом раду, што да тражи за се друго и веће право, кад је данас лрави и једини ''осподар на пољу наше нар. цркв. автономије она и само она! ? (Гласови : Тако је!) Гледе на тражење гаранције моје је мишљење ово: ни ви, ни мн, нн сви скупа а тек поцепани, нисмо никаква велика сила, а ио том ни гаранција против евентуалне злоупотребе. (Тако је!) Гаранција коју ми можемо пружити лежи у томе, да наше односе спроћу јерархије на темељу правде а путем комиромиеа средимо и учврстимо, и тако сву снагу народну ирнберемо и спремну држимо нротив свакога, ко интересе цркве нам и народа на пољу нар. цркв. автономије не штује. Задовољна јерархија на челу и но средини сложна народа, то ће бити стена, о коју ће се разбити вали сваке противничке најезде, долазнла она откуд му драго, то је, уз основне државне законе, једина стварна